Ekonomist

101

_пруго него то, да се на један политички и разуман начин искористи у државним циљевима један социалан покрет и можда да се оснажи, у колико није на штету државних циљева. (С обзиром на правне гарантије или, тачније, правне границе немамо се чега бојати од овакве реформе. Али и с обзиром на социални значај и социалне последице немамо се такође чега бојати. Држава ће бити увек кадра да се одупре чиновничким синдикатима, докле год има она ослонца у другим сопциалним чиниоцима. Сами чиновници никако нису толико социално јаки да би могли да суверено нагурају своју вољу држави. За државу су опаснији неки други облици синдиката (на пр. капиталистичких), али држава вештом социалном политиком у опште и, специално, политиком према синдикатима може да их савлада. Међутим не може се узети да држава начелно забрани синдикате, јер То је једна важна социална сила која спонтано ниче из друштвених односа као врло важно средство за борбу у економском животу, и чак може да значи с једне стране њено рационализирање и с друге стварање основе за солидаризам група у борби. Таква једна држава у осталом тешко да би могла да се назове демократска, пошто би ограничгвала слободу у једној најважнијој тачки.

Ови критичари би се могли бојати „техничке децентрализације“ и због везе њене са демократизацијом привреднога живота чији се зачеци већ виде, а нарочито са гокретом сопиализације. Али у истини ту постоји један обрнут однос него што мисле критичари. Социализација није последица техничке децентрализације, већ је она њен узрок. Техничка децентрализација се јавља да би држава могла да што рационалније управља социализираним привредним предузећима.

Данас на име у индустрији демократисање добија важности веће него

и у једној другој области, тако да се у науци почело говорити да улазимо у једну нову фазу демократије, тзв. „индустриску демократију“ или „индустријализацију демократије“. Данас се, као што је то више пута примећено, производи око појма рада иста кристализација која некада око појма отаџбине или државе. Као што сви грађани учествују више или мање директно у државној власти или државној управи, тако исто радници једне велике фабрике, одн. велике администрације, данас хоће да учествују у вођењу такве фабрике или - администрације. Сматра се да право радника није исцрпљено тиме, ако им је плаћена надница или плата, већ да они треба да деле ризике зле судбине као и користи добре; да буду посвећени у упознавање предузећа,као и у историји и институцијама; као и да имају користи у томе, да буду, посвећени у упо-