Filatelista

— да се сви заинтересовани филателисти одмах претплате на изложбену марку, специјалне коверте и кард-максимум; да откупе што већи број срећака за лутрију; да попуне са маркама што већи број класерчића; да се свесрдно заложе да Изло жба у сваком погледу успе; ji |

— да што већи број организованих филателиста посети изложбу;

— да организовани филателисти што више популаришу Изложбу и допринесу да је посети што већи број наших трудбеника,

омладинана и пионира; ~

MILOMIR LJ. MIĆIĆ

_ при

београдски филателисти, поред својих збирки за Изложбу, свестрано ангажују и помогну Радном и Изложбеном одбору на свим врстама послова, и то како код припремања ове Изложбе тако и за време одржавања исте.

Обзиром на, богат садржај, а нарочито обзиром на многоструки значај који треба ова Изложба да има за даљи развој југословенске филателије нужно је да се за припремање и одржавање ове Изложбе ангажује читава наша организација, нужно је да сваки наш члан на који било начин допринесе њеном пуном успеху. Из ових разлога и апелујемо на читаво наше чланство да се читаво и у потпуности ангажује за одржавање Прве југословенске филателистичке Изложбе.

XIII svetski pošlanski kongres u Brislu i njećove odluke na predlos Jugoslavije o markama

Svetski poštanski kogres, koji je od osnivanja Svetskog poštanskog saveza bio trinaesti po redu, zasedavao je u Brislu od 14 maja do 11 jula t. g., kada je potpisana nova Svetska poštanska konvencija, koja će stupiti na snagu 1 jula 1953 godine. Karakteristika ovog kongresa je u tom što je na njemu učestvovao najveći broj zemalja, u svemu 93 članice, i što je za izmenu sadašnjih međunarodnih odredaba bilo preko 1.700 predloga.

Međutim, u oblasti poštanskih maraka najvažniji je bio predlog 1095 Jugoslovenske delegacije. Svetska poštanska konvencija kao i Pravilnik za njeno izvršenje sadržavali su niz odredaba sporednog karak-

tera o poštanskim markama. Nigde se nije”

mogla naći osnovna odredba o tome, ko je ovlašćen za izdavanje poštanskih maraka. Moglo se do sada pretpostaviti, da svako može izdavati poštanske marke i da za taj čim nisu potrebni izvesni zakonski atributi.

Jugoslovenski predlog išao je za tim, da se u Svetskoj poštanskoj konvenciji popuni jedna očigledna praznina, koja je u nekoliko mahova dala povoda i izvesnim izdanjima privatnog karaktera, za koja je bilo očigledno da nemaju karakter poštanske marke. Najnoviji pokušaj te vrste bile su „marke” izdate od takozvane vlade NDH. Naravno, u ovom slučaju Međunarodni poštanski Biro izdao је гуаnično saopštenje, da зе lu пе radi o роštanskim markama uopšte.

Posle usvajanja jugoslovenskog predloga na Svetskom poštanskom kongresu u Brislu, jasno je da se imaju smatrati

poštanskim markama samo one marke „koje izdaju Poštanske uprave zemalja članiča Saveza u svrhu frankiranja роštanskih pošiljaka”. Prema tome, da bi se izvesno izdanje smatralo poštanskom markom, uslov je, da to izdaje poštanska uprava zemlje, članice Saveza i da se te marke upotrebljavaju u svrhu frankature na području jedne od zemalja članica Saveza. Pored ove osnovne odredbe o pravu na izdavanje poštanskih maraka, unete su još neke dopune o dostavljanju osnovnih podataka o svakom izdanju od strane -one poštanske uprave, koja marke izdaje, svima ostalim poštanskim uprava– ma preko Međunarodnog poštanskog Biтоа. Naš predlog je bio veoma solidno motivisan i branjen fako, da se nijedna od prisutnih delegacija nije izjasnila protivu predloga u principu. Jer je bilo teško dati odgovor na naše tvrđenje da je teško razumeti, da se u odredbama same Konvencije nalaze odredbe o kuponima za odgoVor, pa čak i o obrascima, a da nema nijedne ustavne odredbe o poštanskim markama, ma da je to jedan od bitnih radnih instrumenata. Naš predlog su podržali delegati Indije, Italije, Švajcarske, Sirije, Libana i Argentine uz izvesne primedbe u redakciji samih detalja.

Uz saglasnost naše delegacije sastavljena je radna grupa od pet zemalja, koja je izvršila konačnu redakciju našeg predloga, u kome je u celini zadržana suština našeg predloga, po kome poštanske marke mogu izdavati samo poštanske uprave zemalja članica Svetskog poštanskog sa-

191 у