Filatelista

cija su пат 1 ovom predlogu, jer se njime rešavaju Unutrašnji sporovi kod pojedinih zemalja u vezi sa pitanjem, da li poštanske marke treba da izdaje poštanska uprava, ministarstvo finansija ili kakav drugi orgam unutrašnje uprave.

Sa gledišta filatelije na ovom kongresu doneta je i važna odluka o ukidanju sadašnjih odredaba 8 1 člana 106 Pravilni-

ka za izvršenje konvencije, po kojima su:

u međunarodnom saobraćaju poštanske marke za prvu stopu težine pisama, tiskovina i dopisnica morale imati odgovarajuće boje: plavu, zelenu i ervenu. Svrha ove odredbe bila je olakšanje kontrole pri isporuci pošiljaka iz inostranstva o pravilno naplaćenoj poštarini. Međutim, u praksi se ova odredba pokazala neizvodljiva, a osobito usled upotrebe aviona kao re-

dovnog sredstva za prenos pismonosnih

Драган Новак

iŠ i način boja Sošidanike marke НЕЛИ

је svaku indikativnu vrednost u pogledu pravimosti naplaćene poštarine.

Ukidanjem ovih odredaba o obaveznim”

bojama poštanskih maraka išlo se istovremeno za tim, da se ne sputava umetnička izrada poštanskim markama, koja je vrlo često uslovljena izborom same boje. =

Ovo bi u najkraćim potezima bilo nešto u vezi sa radom poslednjeg Svetskog poštanskog kongresa, a što je od očiglednog interesa. za našu i svetsku filateliju. Jer, pored toga što nema više fiksiranih boja, neće više biti ni neovlašćenih izdavača, koji su neupućene varali, pošto će oni sada doći u direktan sukob sa zakonima svih zemalja članica Svetskog poštanskog saveza.

Марка из Шпитала из 1859 године прва марка на свијету:

До сада је вриједела као прва поштанска марка на свијету марка Вел. Британије од | пенија црна, која је пуштена у течај 6 маја 1840.- Пре кратког времена пронијела се кроз аустриску штампу и радно сензационална вијест да је у Шпиталу, у Корушкој, пронађена на старом писму прва поштанска марка из 1839 године. Мора се признати, да је то вијест изазвала необично занимање филателистичких кругова у Аустрији и у иностранству. Коначно није ни тако мала ствар та сензација! Марка из Шпитала издана је скоро !! година прије свих аустриских марака, а годину дана прије прве марке на свијету уопште. Значи, да би она имала право на мјесто не само прве аустријске марке, већ прве марке на свијету, После штампе и радија сазвао је Савез штајерских филателистичких друштава из Граца конференцију _ историчара, филателиста и претставника штампе за 28 и 29 јуни о. D. у Милштату. О току конференције. допијеле су опширне извештаје емисије станица „Алрепјапа“ и „М/езћ“, а осим тога је радио репортажу донео и лист „Oesterreichische Briefmarken-=Zeitung“, да не спомињемо дневну штампу,

А ево шта је у ствари! У оставштини кћери закупца поште Хајса у Шпиталу пронађена су недавно у старом молитвенику два писма из 1839 г. Прво писмо предато је 20 фебруара 1839 у Шпиталу, а адресирано је

Ž 7, 3a IlenoBeu, KaMo je crHrmo 21 фебруара. Поштарина у износу од 4 крајцера плаћена је у готову, што доказују поштански жигови „ЗРТТАГ. 20. КЕВ. и „ЕВАМКО“ и две укрштене црте преко адресне стране писма, као и бројка 4 на стражњој страни писма. На адресној страни налази се налепљена н та „прва марка“ т. ј. нека наљепница у 06лику марке (30:14 мм) с великом бројком | између два знака крста и слова ои Ро“ Наљепница је поништена жигом Р, а преко жига још и укрштеним цртама мастилом. Друго писмо нема такву наљепницу, али се у пост-скриптуму налази слиједећа напомена неког Хајсовог рођака: „Р. S. Die 1) = Кгешхег Небетагке bewzihrt sich nicht". Оба писма дошла су у руке познатог филателисте Југа Васте.

Конференција у Милштату утврдила је да је писмо с наљепницом оригинално. Налијепљена „марка“ одговара временски писму, у колико се накнадним микроаналитичким испитивањем докаже, да папир, боја, гума и мастило одговарају стању из 1839 године. Она потиче од поштара Егартера, за кога је утврђено, да је у оно време био закупац поштанске експедиције Шпитал. Штампана је или у Целовцу или у ЈЉубљани у каменотиску.

Конференција је назвала наљепницу немачки „Неђетагке“ (Неђеп значи у пре-

192.