Filatelista
Pisac članka zamera što je marka s likom kneza Milana V. štampanja od 10 para narandžaste boje prikazama u normalnoj
·tabelarnoj obradi — a ne pod posebnim
brojem kao što je to ranije bio slučaj! Smatram da nije u pravu — jer za tu mazrku su također upotrebili iste klišeje, kojima su izrađivali ranija izdanja, samo je boja drugačija, prema tome radi se o dstoj marki — ali novoj nakladi, novoj štampi! „Smatram da nije polrebno naročito podvući razliku u boji između I, II, II, IV i У štampanja, jer iako je osnovna boja kod priva četiri štampanja smeđa — razlike su toliko znatne, da se na primer I i IV štampanje barem u istoj meri razlikuje kao III i V štampanje! Svako štampanje ima svoju karakterističnu boju!
Što se tiče samih mešanih zupčanja, uveravam pisca, da su mi poznate razlike između originalnih zupčanja, kao i onih lažnih! Naišao sam na komade za koje su Fridl iz Beča, pa čak i Derocco davali ateste o ispnavnosti zupčanja, a da su pri tome lažno zupčane:; — a smatram da me baš na tom području neće moći niko prevariti — jer sam pri ustamovljavanju ispravnosti zupčamja i previše oprezam.
Verujem da g. Rotu ne stoje u Jerusalimu ma raspoloženju velike stavke maraka Srbije iz perioda 1869/80 — istina i kod nas nema toga mnogo, ali u toku par DOslednjih godina uspelo mi je da nađem najveće retkosti Srbije kod jednog poznatog sabirača Srbije, koji je ove većinom nabavljao iz najvećih zbirki maraka Srbije iz Engleske, Belgije, SAD i Austrije te sam među ostalima naišao па mekoliko najređih autentično originalnih komada, sa do tada nepomzmatim retkim zupčanjima pretežno NA ORIGINALNIM PISMIMA ili isečcima! Detalinim pregledom istih sam se uverio u ispravnost tih komada, a da ih vidi autor članka — siguram sam da bi promenio svoje sadašnje mišljenje o tim refkostima!
Kod cena uopšte se nisam ravnao prema nekom: ličnom shvatanju vrednosti iako sam uvek imao u vidu stepen retkosti Dojedinih komada ili serija. Većinom sam uzeo za bazu kod ređih komada prosečnu postignutu vrednost pojedinih maraka ma svetskoj pijaci a kod ređih primeraka na aukcijama! Za mešama zupčanja maraka kneza Milana IV/—IV. štampanja od 10 i 20 para ne da su ceme fantastične, već su fantastično niske! Zna se da od tih mara– ka ima svega po nekoliko poznatih komada — a od nekih samo po koji unikat. Verujem da su određene cene i preniske za takove svetske retkosti! Baš je medavno prodat jedam takav unikat (IV štampanje 10 p. zupčanja 91/»:19 (*) za. cenu od samo 200 dolara, što iznosi preko 800 efektivnih ma-– raka, a ne „Michel” maraka, koje su od prilike 50% niže od efektivnih tržnih ceпа, а u Michelu je taj komad ozmačen sa
samo 250.— maraka poništeno! Prema tome SMEŠNO NISKE CENE U ODNOSU NA
SVETSKE CENE! Smatram da autor nije
u zadnjih 10—15 godina uopšte pratio kreiamje cena retkostima па svefskom +tržištu, jer bi inače bez sumnje bio bolje verziran i ma tom polju.
Kod novijih izdanja opet ima pravdanja da su cene znatno niže, i to zbog toga što u svetu sve Više i više prodire sakupljanje klasičnih maraka izdatih do 1900 godine, dok novija izdanja (osim nekih tematskih ili užih područia) često stagniraju u cemi — Zato su i retkosti Srbije kod izdamja posle 1900 godine manje cenjene, što smatram da bi također trebalo da bude poznato Kkritičaru!
Dakle nikakvo lično ubeđenje, niti izvesna neobjektivnost — nego baš baziranje na stvarnosti, na realnom stamju, na onom što se postizava, a ne veštački diktira, jer kod klasike ne postoji neka „politika određivanja cena” već dominiraju ekonomski zakoni. Pri tome važne su činjenice: газроložive količine, ponuda i potražnja, lepota komada i krug i ozbiljnost interesenata za to područje!
_ Ортади kataloga „Michel 1956” za Srbiju treba kritikovati uporedivši ga sa katalogom. za 1955 godinu — i to po svim linijama; ako se taj posao obavi temeljito i sa razumevanjem — svaki će se moći lako uveriti o tome, da je katalog za 1956 godinu welik doprinos jugoslovemskoj filateliji, a ako se želi dokazati suprotno, to se može činiti jedino neobjektivno ili tenmdenciozmo. Da obrada potpuno zadovoljava najbolje dokazuje, što su me zamolili od strame Redakcije kataloga „VYvert & eller”, „Zumstein”, kao i „Lipsia” da za 1957 godinu izvršim „obradu istih područja i u njihovim katalozima, što sam i učinio, — a smatram ne ma štetu, već za opštu korist naše filatelije, jer će se tek sada prvi put približno realno prikazati vrednost naših maraka, što je do danas skoro kod svih svetskih kataloga biio zanemareno ma štetu naših sakupljača! Smatram da će baš nove obrade ohrabriti mnoge sabirače, kojima su bile mejasne razlike između pojedinih izdanja i da će prošiniti svoje zbirke na osnovu baš tako „strašno loše” nove obrade u tom katalogu!
INTERESA ZA SVE ANTIČKE NOVCE
IMAM
(rimske, grčke, sredovečno srpske, bosanske i slavonske). Dajem u zamenu sličan materijal ili novčanu naknadu. H. LEDERER Beograd, Dr. Kestera ul. br. 13
12