Filatelista

Да би стекли потпунију слику о употреби марака уопште, а не само о њиховом поништавању, задржимо се мало на подацима о њиховој потрошњи. Подаци из времена пре 1. новембра 1876. нису ми нажалост познати, но период од 1. новембра 1876. до 31. октобра 1877. веома је детаљно обрадио највећи српски статистичар XIX века Боје љуб Јовановић у својој расправи „Поште и поштанске марке Срби-

. Податке у свом чланку Јовановић је дао на основу службених ера. те су не само детаљни већ и потпуно поуздани. Према њему, у току рачунске 1876 — 77. године магацин Хржавне Књигопечатње продао је 129.403 комада новинских марака, а на име процента дао је 18.770 комада, те је укупно издато 148.173 комада ових марака. Оно што је посебно интересантно је чињеница да су све количине издате приватним купцима, дакле редакцијама листова и комисионарима, док их поште уопште нису узимале, што доказује да су плаћање таксе и дистрибуцију страних новина и даље вршили комисионари.

У вези са подацима о потрошњи марака за новине у рачунској 1876 — 77. тодини треба напоменути да они не дају праву слику о просечном годишњем утрошку марака за новине у Србији. Као што сам већ рекао, у то време у Србији је било проглашено ванредно стање, неки домаћи листови престали су да излазе, а прекинут је био и прилив новина из Турске, те је и потрошња марака била знатно смањена “ односу на претходне године. Према подацима Богољуба Јовановића, на дан 1. новембра 1877. у магацину Државне Књигопечатње било је још 129.170 комада марака од две паре, те се одавде лако може установити да је годину дана раније, 1. новембра 1876. Књигопечатња располагала са свега 277.343 комада ових марака. Када се узме у обзир да је 1873. штампано 1,590.000 комада новинских марака од две паре, следи да је за непуне три и по године утрошено (издато из магацина Књигопечатње) пуних :,312.657 комада, односно у просеку нешто преко 375.000 комада годишње. Упоређивањем ових двеју количина долази се до закључка да је пре завођења ванредног стања и рата са Турском просечна потрошња ових марака била два и по пута већа.

Следећи рачуницу о просечном годишњем утрошку може се доћи до занимљивог закључка да је око 850.000 комада ових марака било издато, а већим делом свакако и утрошено, пре него што се почело са поништавањем. Овако утрошене марке данас се, скинуте са новина, могу појавити само без гуме или накнадно гумиране, а то повлачи за собом питање увођења посебне колоне за овакве марке. Немам намеру да тврдим да су све нежигосане новинске марке Кнежевине Србије које немају гуму биле поштански употребљене, но један добар део свакако јесте. То је чињеница коју не би требало заобилазити, тим пре што се односи добрим делом и на издања из 1866. и 1867. Без икакве намере да се упуштам у одређивање вредности оваквих марака, подсетио бих само да су их неки стари каталози ценили око 40 — 50% ниже од марака са оригиналном гумом.

САВЕЗ ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ ЧЕСТИТА ПРАЗНИК 29. НОВЕМБАР СВИМ ДРУШТВИМА, ЧЛАНОВИМА И ПРИЈАТЕЉИМА