Filatelista

остали прибор узима и лупа. Ретко се размишља због чега старији филателиста њу употребљава и да ли баш сваки треба да је има. Први разлог употребе свакако је ослабљен вид код људи. У филателаистичке сврхе и код здравог вида лупу употребљавају они који траже ситне детаље, грешке и друге елементе на маркама. То је такозвана специјализација у филателији или студиозно истраживање. Зато ако вам је вид неоштећен и не бавите се овом врстом филателије избегавајте употребу лупе.

о ФИЛАТЕЛИСТИЧКЕ МИСЛИ — Прелиставајући своју архиву дошао ми је под руку наш часопис „Филателиста" бр. 2 од октобра 1949. године. Сматрам да ће вас интересовати па ево да извучем нешто из те наше филателистичке прошлости. Под овим насловом са иницијалима писаца „Т. Д." објављене су следеће мисли:

— Класери су саркофази марака а албуми ризница филателије. — Мала емисија марака је шпекулација, велика емисија је пропаганда. — Цене у каталозима су ствар трговаца; праву вредност марке познаје само филателиста. — Док филателисти траже јефтину марку, у свим проспектима се нуде само скупе серије. — Траг лепка на маркама је тешка болест само за нефилателисте; за праве филателисте је ово оболење лакше природе. После више од 20 година данашње генерације могу сагледати реалну основу ових мисли.

е ФИЛАТЕЛИСТИЧКА ПРЕДАВАЊА — Година 1949. била је по четак организованог рада на пољу филателије. Наш лист даје видан знак те активности. У низу разних подухвата да се филателија ома«ови и организују љубитељи марака одржавана су разна предавања. Тако је 2. 10. 1949. наш угледни филателиста и дугогодишњи председник СФС, инг. Александар Ј. Петровић одржао предавање са темом: „8 -тодишњица прве поштанске карте". Уместо пројекција он је из своје збирке показивао примерке; прву поштанску карту Аустро-Угарске од 1. 10. 1849. године, и прве дописнице које су биле издате у југословенским земљама, слободним или под туБом влашћу. Код нас већ давно таквих предавања нема иако имамо чланове са значајним збиркама и великим знањем, али нажалост они немају воље да се прикажу ширем чланству. Данас инг. А. Петровић живи у својој скромној кућици са преко 90 година на својим остарећлим плећима. Чуо сам, да редовно прати наш часопис па нека му ови редови буду поздрав од свих нас који смо сарађивали са њим. Ако тиме изазовемо један озарен осмех на његовом уморном лику бићемо више него задовољни. Нека вам је срећна 1974. година драги наш чика Ацо.

е БЕОГРАД 73 — Изложба СФС-а посвећена прослави 30-тодишњице АВНОЈ-а већ припада прошлости и ударимо још један зарез у показаној активности наше организације. Овом изложбом наш Савез укључио се у ошшту прославу овог историског датума. На изложби су филателисти на маркама приказали историјске догађаје и личности наше прошле историје. Имамо пуно признања од преко 2.000 посетилаца. Али овде морам још нешто друго да кажем. После много година ову изложбу приредили су омладинци нашег "Савеза и заслужују да им поменем имена: Бранислав Михајловић, Љубомир Михајловић, Градимир Станојевић, Славиша Цинцар и Игор Матковић. Ми старији посматрали смо ове лепо васпитане