Filatelista

lazila je u Kotor odakle je slata na Cetinje gde je razvrstavana i uručivana primaocima. Pismonosne pošiljke su na takav način prenešene tri puta a paketi i amanetske pošiljke jedanput nedeljno. Godine 1874. izlaze prve crnogorske marke i koriste ih tada postojeć 5 = 5 ~ 5 а U 1 | e pošte Cetinje, Клека 1 Vir-Pazar. Ubrzo posle izlaska prve poštanske anBrke; faka se Citav niz pošta tako da ih je do kraja veka bilo ukupno šesnaest.

| U ostalim našim krajevima, poštanski saobraćaj se odvijao saobrazno zakonima i propisima Turske i Austrije, pod čijom vlašću su bili i nema podataka o nekim specifičnim detaljima iz orgamizacije i funkcionisanja pošta odnosno prenošenja poštanskih pošiljaka.

Sakupljanje pisama iz predfilatelističkog i ranog filatelističkog perioda predstavlja posebnu granu filatelije. Pošto je tih i takvih pisama uopšte jako malo, poklonika te grane filatelije nema mnogo jer je normalna posledica malog broja primeraka i izvanredno velike retkosti pojedinih pisama, njihova visoka cena i nemogućnost da do njih dođe ljubitelj slabijih finansijskih mogućnosti. Kupoprodaja takvih objekata se retko vrši, obično na aukcijama, a cene koje se postižu su izuzetno visoke.

Predfilatelistički i rani filatelistički objekat predstavlja koverat, zavoj ili omot u kome je pošiljka poslata, koji sadrži podatke o vremenu pisanja pisma i upotrebe Žiga. Vrednost starih pisama procenjuje se na osnovu više činilaca ma osnovu kojih se može izvršiti procena od kojih su najznačajniji:

— retkost pisma te vrste, — estetski izgled pisma, — kvalitet (Jasnoća) otisnutog žiga ili nekog drugog znaka pošte korišćenog u vreme slanja pisma, — kvalitet i retkost nalepljenih maraka (ako se radi o pismu iz perioda posle pojave poštanske marke). Pismo dobija u vrednosti ako je poslato preporučeno, ako je označeno kao novčana pošiljka ili ako je poslato pod ma kakvim neredovnim okolnostima.

Kao stara pisma mogu se tretirati i novine poslate poštom jer su i takve

pošiljke bile žigosane odnosno frankirane.

NAPOMENE:

(1) Menzul, menzulhana — poštanska stanica u kojoj su glasonoše menjale konje. U svakoj od njih bio je jedam ili više službenika (menzuldžija) koji su se starali o održavanju poštanske stanice. Poštu je prenosio konjanik (tatar) koga je pratio jedan ili više slugu-pratilaca (surudžija) kao zaštita.

(2) U toku 1806. godine, posle žestokih borbi sa Austrijom, francuska vojska je zauzela jedan deo Dalmacije i Dubrovnik ali je maršal Marmon, uz teške gubitke u ljudstvu,bio odbačen od strane udruženih vojski Crne Gore i ruskog desantnogs odreda. U to vreme, Francuska, u sporazumu sa Turskom, otvara svoju poštu u Sarajevu.

(3) Datumi u zagradi su po novom kalendaru.

LITERATURA: 1. Nova enciklopedija u boji Vuk Karadžić-Larousse, II deo, Beograd 1978. godine, 2. Vojin Višacki: Otvaranje opštinskih pošta i njihovi žigovi u Srbiji, »Filatelista«,

broj 172/77, . Vojna enciklopedija, tom 5, izdanje VIZ, Beograd 1973. godine, · Andrija Grosberger: Zgode i nezgode sa poštanskim markama, »Ekspres politika« od 19. do 30. aprila 1978. godine, | . Pravni leksikon, izdanje Savremena administracija, Beograd 1970. godine.

по =

10