Glas naroda

љеће измимљују многога из собе, да се прошеће у слободној божијој природи, те наужије свежаваздуха и забави за који часак. Незнам додуше, каколнћена даље бити; јер смо још истом на почетку марта; па стога било време како му драго лепо и угодно, несам ипак сталан да је већ прољеће већ наступило. Та колико пута се већ неје догодило, да је и у истом априлу скроз мрзло и хладно време уз снег и смрзавицу; па чак у мају и средини или при крају удри мраз и смрзаљ те виногради прозебоше и остало пострада; несам рад да будем пророком на овогодишњој пролетној будућности, него ћу само рећи: Сачувај нас господи од тога свега; већ и онако доста пострадасмо и патимо нужду због прошле зле и неплодне године, с' које нас страх хвата унапред. Позебине на виноградима и осталим усевима неопажамо до сада иза ове меке зиме, само незнамо, како ћемо се јошт протурати кроз претеће опасности, које могу изненада у најлепшем цвету природе у прољетно доба ударити, те сву красну и љепу наду у један часак уништити. То само мимогред припоменусмо, пошто нас изненаЈује ово дивно и рано прољетно време. Наша је намера мерутим о сасвим другим предмету говорити, који да како с пређашњим у уском савезу стоји, а то је оплемењивање и изгајање воћа упролеће. Нема сумње, да би у нашим пределима пет пута толико воћа могло бити, колко га нажалост има, кад би се наши економи освртали на знамениту ону хасну, што се од воћа добити може, опажамо, да су се исти наши редови млого више бринули за воћарство, нежели ми дан данас. Колико ли нема воћњака властелинских и сељачки данас, који су сасвим запуштени, било у цјелину остављени или уништени, посечени и искрчени у какву ораницу или у што друго претворени, Па ако где и има воћњака, какви су? Ево само мале слике: воћке су изкидане, зарасле машином, кржљаве, запуштене, те по највише неплодне. Нитко се својски и честито не брине за узгој воћака, а ипак људи радо једу воће, радо би имали шљива, које су не само здраво и течно јело, већ и леп новац пружају у јесен, кад се на вагане могу продати, особито кад се траже за печење шљивовице. Кад сусед има на дрвету лепих јабука, слатки крушака, или румени трешања, сваки се весело на дрвеће огледава, руком за њ маша, да их окуси. Често се догара, да се ноћу читава дрва оберу и воће однесе. Наш сељак нит' недржи краЈу воћа за грех, јер вели да воћно дрво само о себи плоди, а газду нити муке ни труда не стоји. Али за чудо је ипак, зашто се ретко ко стара, да си воћа засади и воћњак уреди, премда би сваки, особито сељак, који има доста земље, воћњак имати могао. Немогу стога опростити немарности и нехајству некојвх еељака, који кад су се једном у пролеБв ' делиди оплеменци воћни из воћњака у замјену за [

дивљаке. ипак несу тели у речени воћњак усадити дивљаке, у којеим сејенудило за награду поједан и више оплемењака. — Судите, шта је у томе прави разлог. Ја држим да је немарност и лењост, што про • стим нашим човеком тако страшно владају. Та управо морали би смо самом својом руком нашим ратарима воће засађивати, ако смо ради да га имају. Но незнам опет, ко би имао око узгоја посађени воћака настојавати? Ја ово говорим из искуства, бавећи се међ простим нашим народом по селима; а то је управо и главни разлог, зашто су нам многи каламњаци по селима у таковом реду. Чуо сам доста пута и ове године већ, кад се је спомињало о огради и засађивању дивљака у каламњаку или се тражили потребни тежаци за радњу: „Мени нетреба воћа, ја га немарим јести, имам доста воћака, а и оно ми погибље, туђа марва ми га затире или свињи су ми каламад изкварили и т. д. Ту ће се онда омладина школска веџбати у каламљењу и гојитби воћа?! Е нек се учи и веџба како јој ваља ја нећу нити плотове градити, нити дивљаке засађилати, а јошт мање на заповед у каламњаку шта копати или радити." Док је тако, ту заиста нема никаква изгледа о напредку и подигнућу воћарства. Тек касно у прољеће месеца априла засађују се у многим каламњацима дивљаке, те се онда каламе, где би требало већ у јееени дивљаке за будућепрољетно каламњење заса^ивати. То тако за то бива, јер треба наш народ снубити на то, као стидљиву ђевојку, да се уда. У колко наш проети народ уважава каламке, види се најбоље од туда, што се уз сву могућу забрану по ноћи пасе по воћњаку, где има млади и њежникаламака, а сада ћемо ваљдајасно поњати, зашто су људитакове багре против ограда воћњака. У неокопаном воћњаку расте лепа травазапашу, онда докучићемо и то, зашто неје потребно каламњак окопати. То су онда главни узроци, ради који наши воћњаци назадују, те се утамањују и пропадају а воћарство у обште у народу никаква развитка нема. Прољеће настаје и каламњење воћа ће се већ предузимати; било би с тога врло потребно да се око ове важне природне радње за опште доброи благостање знаменито и својски узнастоји. Они пак, који веле, да немаре воћа јести и да несу љубитељи, нек допусте доброхотно, — да их бар будући нараштај не осуди због њиова неразборита поступка. У Вуковару на пачисту недељу 1873. Милан П. ЈовановиЂ.

НАЛШ ПРЖШЕЉЕ Ж Д0БР0ТВ0РИ. II. (Продужеае.) Да посмотримо сада кртину са које друге стране. Знаио да је она животиња управо подзеина, ад треба и то да се знаде, е је кртина и ваљан неимар,