Glas naroda

који себи згодне куле и палате гради. Да видимо. Свакиодиас познаје оне мале хумке, што их кртина по лединама и баштама уздигне, ал то нису љезини двори. Двор јој је под каквим грмом, насипом или под жбуном прикривен, споља личи на округао омален брежуљчиВ, дочим је унутра простран. Изнутра са свим другчије изгледа тај дворац. Пре свега има одмах испод брежуљка тако звана „кула", око које воде два повелика ходника. Ти су ходници међу собом у свези са више путава, а у кулу води пут само из горљег од споменутих ходника. Ертина дакле може но вољи и ће$у да се спушта куд хоће, а да би све те шупљине биле згодне, кртина се служи својим крзном, т. ј. кртина својим ле^има или крзном утапка дуварове својих просторија да буду чврсти и сјајни. — Осим овога дворца има кртина још други одаја за своју штенад; па да би младе кртине што боље се осећале у тим одајама, матора кртина нанесе сламе, суве траве зелена лишБа и меканог корења. И у те одаје а тако исто и у дворац воде са сви страна млоги укрштани путови, које кртина непрестано гради, да би се што брже и лакше дому приближила. — Ето у тим и таким одајама станује кртина, па се одатле креће тражећи свој пљен, а све изпод земље ријући. Може бити да ће когод запитати како може кртина испод земље тако вешто да продази, и како је то да се ретко ви^а ухаљана кожа на љојзи? Ево како. Њезино је крзно мекано као свила и сјаји се, а длаке су у томе крзну заиста чудновате. Свака длака није подједнако дебела: свака је длачица с почетка при кожи танка и нежна. За тим је горе мало дебља, опет отања, опет одебља и то све тако наизменце иде танкоћа и дебљина длаке докле год је длака дугачка. То да је длака у кртине такова, врло је важно за њу; јер се длакатакова може да превија, посувраћа и свакојако приљуби, те због тога може кртина без да је што уздржи под земљом непрестано даље да тумара, а и блато од влажне земље не може о таку длаку да се обеси, те је и у томе лакши посао кртини, а уједно се сада види, зашто је кртина, кад се над земљом нађе увек чисмена. Ал није кртина чиста само с тога, што је крзно њезино већ од природе поште$ено од прљежи; кртина и хоће да буде чиста; ваља је само погледати како по некад својски стресасасебе прашинуи други прљеж, баш као какав медвед или рутав пас. Ертина тражећи под земљом хране себи, хоће често да изрије својом шапом и њушком повелике хумке, кућице, збогкојијувртариибостанџије не волу и тамане. Но и те кућице могу у нечему ваљано да нас послуже. Ертина изрије лепу црницу, која је зацвеће и друге корисне биљке врло употребљива, те с тога би се та кртином изривена црна земља могла купити и у вртарству употребити, као што то чине већ поодавна практични инглески баштовани, који таком земљом своје вртове поравњавају и многовише

умеју да оцене радњу кртине, него што то код нас бива. А има и још други узрока поред наведених, зашто би ваљало кртину што већма штедити, а то је што кртина већ има од природе своје крвнике и злотворе, који је упропашћују као што су твор, ласица, јеж, куна, лија и различите дневне и ноћне грабљивице. Овима се придружи понекада краката рода, која ју немилосно набоде и са собом кроз ваздушне путеве до гњезда и родића својих однесе. Ертина је доста распрострањена по свету, има је у прекоморским државама у Америци, у њезиним хладнијим и топлијим пределими, само што је крзно тих кртина још сјајније и шареније. Најлепша је кртина јужно-американска златна кртина без репа, ал сазелено златним длакама. Ја се надам, лепа девојко и брижљиви баштоване, да после овог кратког нацрта о животу кртине не ћу имати више прилике да чујем, како бацате анатеме наову заиста корисну животињу. Садпак само још нешто. Ертина је подземна животиња; она је прави м р а ч њ а к. Ал шта мислиш, драги читаоче, колика је разлика између мрачњака што их је природа произвела и оних — наших мрачњака?! Израдио : А. В. ПОПОВИ^.

БЕЛЕПШЕ 0 СВАЧЈЕЖУ. 20. Летња ротквица и со. Даова ротквица у свакој земљи рађа ваљано, која као што вртари најбоље знаЈу у некој земљи неће да роди, ма како да се ко мучи око ње, препоручују вешти вргари, да се са семеном помеша мало обичне соли, па тако и посеје; или да се у сваку рупу тури на дно соли коликосе ме!)у два прста ухвати, ина њу стави семе па затрпа. Тако роди ова ротквица сила боље и буде силно куснија. 21. Кељ и његов црв. Погани црв онај, што поједе кељ одмах у расаду, те тим велику штету вртарима начини, истреби се, кад се кељ залије водом од алоје, (1. алоја на 60 ока воде) овом се водом залије кељ осам дана после расада први пут, други пут кад буде са шаке, а трећи пут кад буде са две шаке висок. Ово је и од вашица лек најбољи. Алој најбоље се раскува у врелој води. 22. Најкрупнија рибизла добије се кад се одбере лоза од најкрупније; кад се та не остави дуже негошест година јер после шесте године бива род све ситнији. Рибизла не подноси врло дебелу масну земљу; боље и крупнија роди у мршавој. Неваља да стоји чокоће врло на близу. Ако је много лозе ваља неке посећи и разредити. Земљу око рибизла ваља окопавати, лети кад је јака суша заливати, а под зиму чокоЕе загрнути. 23. Против вилине косице што се указује међ детелином, граом, ланом и другим растињама па ихобавије својим концима и угуши им растење, препо-