Glas naroda

211

и ласице ие мари. Јакут једе месо орловско, али неБе дирнути жабу или ти свињетину. Тунгузи и Корјаци у источној Сибирији (у Азији) једу свакојаки гад, Самоједи једу мачке и псе. У Тункинуједу тигре и лавове. А житељи Баши острова једу стомак од козе и оно, што се нађе у том стомаку. Дрнци једу слонове и крокодиле, Хотентоти једу мравеицрве из дрва. На Ориноку, у Америци, има инђијанских пдемена, која једу земљу иловачу, коју поспу машћу од корњача. Тако су јела у разним земљама разна. Људи их једу или по нужди или по Еуди својој. Најглавнија храна у свим деловима света је жито, којега има разне врсте. Јевропејац храни се особито шеницом, ражју, јечмом и (на прилику Н1отландезац) зобљу. За сејање те врсте хране нуждан је велики труд, брижљивост и издржљивост; за то је нужно да човек има своје рођено добро, земљиште, да живи у држави, у којој закони владају. У земљама у којима се така храна сеје, ту су људи најразумнвји, најученији. Већи део Азијата живи од пиринча, али овај се не једе кисео, као наприлику наш лебац. У свима, где се пиринач једе, влада деспоци.ја, силеџијство, а народ је у непрестаном ропству. У тим земљама не иде се унапред, народи непрестано стоје на истом меету, не дотерују се, не изображавају се. Тако је на придику у Кини, Ин1)ији с обе странерекеГанга, у којима обема земљама има до 350 милијона, дакле више од четвртине свију људи на земљи. Најглавније врсте жита у А$рици су: Дура или прначка проја и обична проја, које обе у тамошњој усијаној земљи добро успевају, и око којих се не треба много трудити. Житељи ових земаља још су заостали за Кинезима и Инђијанцима. Америка највише сеје кукуруа, тешку храну, око које се такођер не полаже много труда и која више рода донаша него шеница. Када Јевропејци у Амемерику дођоше, на $оше они само неколико народа, који толико изображени беху, да се бављаху земљоделством. То беху Мехиканци и Перуанци на висинама кордиљерских гора. Сви други народи живљаху од риболова или од другог лова. Нису још бавили се ни сточарством. У место жита служе се у топлој Америци кореном Маниок — или Касаве биљке, од које је сок сладак али је и отрован. Корен се ољушти исцеди отрован сок и онда се добије брашно, из којег се прави добар лебац. Ва нас Јевропејце је кромпир обична храна особито код сиротиње, која га једе у место теста. Житељи аустралских острова не требају жита, јер имају хлебна дрвета. Они имају саго-палму, и ова им служи у место пиринча или кукуруза, јер стабло јој има врло много срчи, из које се добија брашно, од ког се прави еаго лебац. Јужне земље имају много палама, а најлепша је кокос-палма, тако да оне од

њих добијају: зеља и масла, брашна и воБа, одело и храну. За то опет земље у умереном појасу имају много трешања, крушака, јабука, кајсија, бресака, шљива и т. д., маслина, кестења, ораја. Оне имају зеља, а месо је њихово најукусније; јер у жарком појасу говере месо је крто и тврдо као кожа. Као што је јужњак умерен у јелу, тако је и у пиЕу. Северњак је у томе много неумеренији. У јужној Јевропи и код многи Азијата јепијанствонајвећа срамота и грех. Источни законодавци Зороастар и Мухамед забранили су јака пиБа, јер суоваутоплим пределима шкодљива. А северњаци напротив доста пију. Стари Немци још много су пили, а и садањи баш нису за својим дедовима заостали. Источњаци истина не пију али зато се ип«д опију оиијумом. Ин^ијанац прави из сока од палме вина, Кинез прави пиво од пиринча, Американац своје ниће од кукуруза. Монголи пију ускисло млеко од кобиле, које тако!)е опија; Самоједи, Камчадали и Остјаки праве од шљива пиће, које их тако опије, да су неколико дана пијани и као помамни, али после кадсеизтрезне у толико су већма малаксали и невесели. А шта да рекнемо за нашу браћу Србе? Велимо то, да би и Срби могли мање пати, јер и они су јужњаци, они су у умереном појасу, когли би и у пићу умеренији бити! (С.) ШШЕЕ 13 ИРЕРОДЕ. П а с. Нре би рекли да је пас дневна него ли ноћна животиња, па све ако су и подједнако способникако за дневни тако и за ноћни живот. Они могу и ноћу бити исто тако бадри и живахни као и дању. Само ако им ништа не смета, они се терају дању, исто тако као и ноћу, и често се рад тога поприлично гомилају. У опће дружење им је осаовна црта њихова умна живота и има позитиван утицај нањихову нарав. Они нису ограничени на једно илнеколко јела, — они једу све, што и човек једе; како животињску тако исто и биљну храну, и то или пресну илизготовљену. Ал опет некако највећма им запиње око за месо, само с том разликом, што човек више воле свеже месо, а пас напротив устојало, трудо. Њему је оно сларе. А ако их послужи срећа те набасају на изметке, онда их једу са највећим прохтевом. Шта више, и„најваспитаније и инавек добро храњенопсето покашго врло жедно ждере најнечистије човековеизметке. По неке Феле — видови — воле месо него сваку другу храну, а друге опет не цене га бог зна како. Од кухане хране највећма воле брашнасту, а наиме слатку, ил ако једу плодове, онда тако исто више воле слатке него ли киселе. Права је псећа храна: кости, хлеб, плодови и млеко; масно јело и сувише соли шкоди им. Њих можете хранити и самим хлебом, па и опет ће бити здрави, само ако им дајете