Glas naroda

га а тиме га. уједно чува да брзо не згоре. Тамо где је руб ре од Еиша и сувише влажно, може се пигатаБИВОМ заливати крма. (НаставиЕе се.)

Р. Е П А Ч И. Вук је у свом речнику (1852 год.) ту реч овако забележио: „Репач, репача, м. (у Боци) човјек који се роди у крвавој кошуљици и с малијем репом. Кажу даје репач много јачи оддругијех људи, особито кад се наиједи; у онај пар (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као десеторо мале дјеце." Знаменито је, што Вук, човек, који је скроз познавао живот и обичаје српског народа и кога досад још нико у томе не надмаши, — што он код те речи вели, да се само у Воци говори, а по томе да народ по другима крајевима не зна за ту сујевјеру или тај природни појав — шта ли је. То Вуку, да како можемо веровати. Поред тога, што у нас нигде нема забележено, да наш народ и по другим крајевима верује, да имаде на свету репача, та вукова белешка довољна ]е, па да одмах помислимо, да вера у таке људе неје српска народна вера, и како влада само у једном пределу, то мора бити, да је прешла изтуђе земље и народа у онај наш крај. Тако ијесте. Вера, да има на свету репатих људи, прешла је из Арбаније у Боку. Осим Вука, ево још једног поузданог човека, који ће то да посведочи. Др. Јован ђор^е Хан, немачки књижевник, којије по нас доста заслужан и који је дуже време био аустријски конзуо у источној Грчкој, овако приповеда о тим чудноватим људима у једномсвомвеликомделу: „Репача имаде двојаких: једни имају реп као у козе, други као у коња, само да како мален. Репачи су врло здрави људи, особито јаки и дежмекасти, а пешаци да им нема пара. Пре неколико годинаумро је неки репач, о коме приповедају, да је заједан дан могао толику жицу прећи, да човек чисто не би могао веровати; при некојим пословима морао је реп руком придржавати да се не обрља. „Вера да имаде на свету репатих људи, не влада само по јужној Арбанији (на северу Арбаније не Бе за то ни да знају) него и по Грчкој све до Анадолије. Тако свет приповеда, да је репач био и чувени пустахија Кутовунисије, Ланка1>анин из Мореје. „Не Ће бити, да је то само проста народна сујевера, него ће у томе и нечега вишег бити. У Јањини сам ја имао каваза, Сулејмана из Драготе. Он ми је казивао, како репачи у његовом крају несу нимало ретки; он сам имаде братучеда, који је репач. Сулејман му је још као дете толико пута при купању виЈао тај природан дар. „Много је поузданије, што о репачима казује Теодорид, који је у својој младости био пуетахија на Пинду. Он приповеда, како је у његовој чети годи-

нама био дежмекаст, п.теЕат, белобрк човек по имену капетанЈанаки; о њемује свет говорио, да је репач. Да се дружина о томе увери, једно после подне, кад је репач спавао, склептају га њих шестнаесторица (јер је био страшно јак), да то чудо својим очима виде. Том се приликом задеси ту и Теодорид. Он се, вели, веома добро сећа, да је видео реп као у козе, који је могао бити четири палца подугачак, на страни с поља био је обрастао у кратким, веома црвеним чекињама;и хртењача је за читаву шаку више репа обрасла у таким чекињама." „Поред свег мог труда, да својим очима развидим репача, неје ми се жеља испунила, и сви турски војнички лечници, с којима сам се разговарао о томе, казивали су, да је то све проста гатка, јер присвакогодншњем новачењу толиких силних новака из свију квајева земље,";не наидоше ни да би на једногјединог репача. Бифон Ее као што чујем, у својој природној историји напоменути ту гатку, да у Арбанији имаде репатих људи. Нама је овде доста то, гато у јужној Арбанији још и дан данас верују, да имаде на свету људи, какве често виђамо на приликамајелинског порекла." Толико казује Хан о репачима. Из тога се види, да он неје знао, да и наш народ у Боци верује у репаче, и то баш на длаку онако, као што верују и Арбанаси. Тиме, мислим, да сам посведочио и оно што сам у ночетку рекао, да је вера у репаче прешла из Арбаније у Боку. Што се тиче казивања турских војничких лечника, њим се не може оборити казивање Арбанаса. У Арбанији још ни дан данас нема права новачења, пре се може реБи, да тамо још влада права везанија и и „врбовка," и тамошње кле$те (горштаци) ступају у војску као самовољци, лечници их и не прегледају. Ханово казивање свакојако је на презруку нам. Да видимо сада по једном немачком извору, шта се исторички знаде о репачима. Продот је јога пре две три хиљаде година забележио. да баш у тим епирским и грчким крајевима имаде људи репача, па и читавих таких племена.Он приповеда у својој VII, књизи 216 одсеку, да је издајица Ефијалт, кад је Персијанце водио горском путањом, да Деониди на Термопилима заи$у за ле^а, — да их је провео мимо око Ееркопа. Керкопски око био Је у узану кланцу близу меланпишких стена, на граници Локриде и Малиде (код данашњег Цајтуна, међу Тесалијом и Бијотијом.) Керкопс значи репато створење, човека или жи» винче; доцниЈе се том речју означавао репат мајмун. 0 тим Керкопима знали су Грци свакојаких опачина приповедати. Тако су приповедали да је то ствоI рен лупеж, који мирне људе не оставља на миру, неј го их задиркује, напада и пљачка. Омир на једном месту вели, да су то све саме лаже, подмукли лупежи,