Glas naroda
303
пусте скитнице, препредене варалице, које шврљајуби по разним земљама вазда људе варају. Ме!јутим та плочаџијка Фајта има^ашемитичку историју; приповедало се, да се њихово позрекло доводи од два брата, два тијина сина. Међу Керкопима имали су неки и особите надимке, као Сало, што Бе по келтском рећи: мален сиромашан. БележеБи даље историчке податке о репачима, мој матичар Немац износи нам особито историчко скровиште," које је његов огатроумни немачки ум „отксио." Пустимо свезналицу Немца нека сам то место српски каже. (Свршићесе.)
БЕЛЕШЕЕ 0 СВАЧЕМУ. Лек од етеница. Ваља исцедити сок од зелених граставаца и њиме намазати ствари у којима се стеиице налазе. Ако има стеница у зиду, ваља тај сок помешати у креч и њиме окречити собе. Од тога се стенице сасвим утамане. Које кокоши да гајимо? У опште узевши ми се слабо пагатиио око гајења кокошака, не паттимо се ки толико колико би та радња заслуживала. Француска претходи у томе корисном послу добрим примером. Ако хоћемо да гаЈимо добре кокогаи то треба да запатимо добру пасму за приплод. Као добре врсте лрепоручују се: 1.Худанкекоје често легу крупна јаја. 2. Еокинкине, носе рано и вредно, у лежању и вођењу пилића нема им пара, нису за гојење. 3. Доркине добро носе и врло се гоје. 4. Шпањолке, носе добро а, и крупна јаја, зими се држе у топлој штали лер су врло осетљиве. 5. ЛаФлеш или кревкер добро се гоје и доброносе. Јајаодовихврстакокошака добивају се у управе баварског друштваза гајење живине. Против пољских мишева. Са задње благе зиме накотили су се пољски мигаеви тако ужасно да су нам потрли особито по Срему и СлавониЈи готовосвужехву те се бојати да неће пождерати и семе у јесењих усева. Да се то предупреди ваља семе што га сејемо укиселити ујакој растопљеној галици. Ова јака галвца не шкоди клцјању јер је искуство доказало да галица која се ухватила око кукуружаа зрна у виду драгца (гриншпана) није му нигата шкодила у клијању. То знају врло добро они економн, који су галвцом натапали кукуруз да им га кад га посеју не нождеру рчци. Ако се мигаеви од галицом натопљеног усева и не отрују, ипак им тај залогај не прија те усев остаје с миром. Обично се на 100 мерица пшеничног усева узимље 15 Фуната плаветна камена те се исти растопи у 5 акова воде. У пределимагде је много свиња, треба свиње после орања гонити на њиве, Јер свиње ждеру мишеве. Пре усева не ваља ^убрити особито не коњским ђубретом, јер у том Јубрету нађе мига себи згодну зимницу. Крстине и багље ваља уклонити с њиве још пре него што наступе зимњи мразеви.
ТРГОВИНА И 0БРТН0СТ. (Шипуш и друг.) Сисак 15. септембра. Шенице 3 / 4 јкнта и нанолпде нема. Кукуруза у непромењеном мнењу. држи се 4 ф . 95 нов. до 5 ф. па 86 {&.. те се назор, да Ке те цене пре напредовати него лп назадоватп учвршћује, будуЕи је очевидно, да Ке род у обште врло сдаб изпастн. Јечма нема. Зоб се у цени диже, јербо се свеједиако тражи. а долаћа роба као да је пзцрпљена. Банат још ништа привезао нпје, а босански терети тек почињу помало долазитн. Жавахном увозу стоје контумаци и пне запреке на путу. Хрватска се роба држи но 3 ф. 45—50 н. а босанска у транзито по 3 ф. 20—25 бечки цепти. Ноде су још увек за пуне терете недостатне. Време јесенско. ладно. суво.
и®длшетжж. ВАКО ЖИБЕ НАШИ СЕЉАЦП. НАПИСАО АРОН ТАПАВИЦА. Прве године излажења овога листа писао сам чланке под горњим насловом, али се околности носле променугае те немогох даље продужити. Пре кратког пак времена састанем се са неким скупљачем данка који ми много из живота наших сељака наприповедаше што ми се тако допало, да немогу свету нашемуживање то ускратити, које сам ја при слушању тих прича осећао. „Синко мој" рече ми екзеквент кој'и од старијих људи беше »ја поштујем ту омладину и она лепе намере има, но путови, којима онасвојенамередостићи жели врло су худи и трњем зарасли. Ја бар немогу с том мисли да се опријатељим да ће наша омладина намере своје постићи. Немој ништа говорити, ја знам своје људе врло добро, ја у народу живим, ја га скроз познајем, провео сам с њиме и добре и зле часове па га знам у радости и жалости, знам га у кући и на сокаку, на радњи и одмору у приватном и јавном животу. Ја наде немам да ће се наше стање поправити, јер у место да иде на боље оно је све црње и горе. Да неби рекао ко да у ствари претерујемприповедићутинеколико одломакаиз мога екзеквентског живота, па суди и сам. Био сам ове године у два села за скупљача порезе намештен. Оба су српска села. До једнога од тих српских села одмах је швабско село под истим именом са две лепе цркве са лепим школама механама и сеоским домовима. Куће су им се отегле као гладна година. Незнаш, која је од које дужа, вишаи лепгаа,.По авлијама пуно свега, што је заратаранужно. Једном речи, куд се год окренеш, све је пуно, све крчи. Шваба висок. крупан, црвен ашвабицанабрекла, мислига сад Ее пући. Чисто су одевени, у лепој постељи спавају, добро једу и пију али свеуме-