Glas naroda
I БРОЈ 85. „Г Л А С Н
најгрднија иогрешка против љуцких установа и природних закона. А.ш свега тога није нити је треба, кад се разумно мисли о удаји и кад се девојка према томе однегује. Наравно да и мушкоме ваља тако исто, а њега сам споменуо после само с тога. што је у н>их том приликом мање погрешака. Ја знам да Ееми ко преговорити, да је то стара песма, што сада заподирем. II ја то признајем, ад' не 1у нити смем да се стидим ње, ма се и вама досадила. Ово је питање тако важно, да се за њ ваља борити, ма и са својом најгрђом штетом. Јаопеткажем, ми се никако не познајемо нити хоћемо да се унознамо са оних страна, са којих ваља упознати човека и жену, на с тога је у нас толико процената несретних удајаи прораслих огњишта. Које су девојке у нас на гласу? За које се отима већина мушкараца и мисли даћесе усрећити? Еоји момак вреди у друштву нашем и око којега облећу провођаџије и будуће пунице да им покуца на врата? Шта је уираво у насзаслуга момка, а шта чини вредност иваљаност девојачку? Ко је боље мотрио на наше друштвене обичаје, та} се морао уверити да је наш суд о вредности момка и девојке веома ногрешан. Код насје највеће и најпрече мерило за ту вредност садањи друштвени и новчани положај момка и девојке, а како су они до тога дошли за то се и не пита. Друштвени положаЈ' основан је често на болесним назорима друштва иоколине, а новацјемогао и најгори човек од другога наследити, а баш како год и стећи. Па где је ту онда јамства да ће тако остати? Што не нитамо за што сталније, за оно, што је основано на истини и здравој природи. па ирема томе постепено са снагом и вољом расте, а никада не опада? Што не питамо за лична својства! Питамо, али како. Драга читатељко, је ли да ти више волиш адвоката, лекара, судца, јурасора, инжињера и ОФицира него чизмара, колара, ковача, и сапунџију? Ти се смејеш моме наивном иитању. па ко велиш у себи: то се само од себе разуме. Али ја не судим тако, и мислим, да ти страхотно грсшиш и против сама себе и свога живота, а баш I и против будућег народа нашег, ако тако одлучно одликуЈеш једне од других. А за што се ти удајеш? Да не плетеш седе? дадођеш иод капу? да постанеш „милостива"? дапонесеш шешир и сви; лену хаљину ? да се возиш на батару ? да те служе ј слуге и слушкиње? да с мужем можеш нутовати? да си слободна и да се опростиш мајчина прекора? из обичаја, да не останеш изасвојих друга? Е, али немоЈ' тако мислети. Помисли озбиљније. По-
Р 0 Д А" ГОДИНА 1\.
мисли да се удајеш, да честита и ваљана усрећиш I јунакау животу, човекаусвету с којим ! Пеш кућу основати, децу нородити, за коју ће те се заједнички борити, он као човек и јунак у крвавој борби живота, а ти у тишини и у уском кругу око твога огњишта, он мушком снагом и дурашношћу а ти женском нежношћу и љубави, он пером, главом, мишицама и зрелом разборитошћу, а ти срцем и осећајем, он у неиријатељском табору света, а ти по питомој њиви срдаца твојих. Он мора бити јунак, да се бори ма у борби и иогинуо, а ти мораш бити „косовка девојка" да за боја нову џебану и смока спремаш, а рањену јунаку мелема и понуде носиш. Па како ти се сада свиди? Је ли сваки сојевић јунак? Је ли сваки адвокат човек на своме месту, на и ако то је у својој струци и за себе, је ли он човек за жену и за децу? Је ли сваки занаџија тако мален и срцем и снагом а да не може усрећити ноштено и смерно срце де- | војачко, и унапредити кућу, којом и онако мудра газдарица управља. Та ти ваљда не полазиш за ђенерала или опанџара, већ за човека, теби и твојима неће он бити ђенерал ил' опанџар, него муж и отац, па према томе ваља о њему и да судиш. Ти ваља да узмеш она својства његова у обзир, што г) се могу односити на вас двоје и на вашу породицу н. нр. поштење, срце, разборитост и т. д. а за тебе је као жену са свим све једно акојеон и цео свет мачем освој"ио: то је тек мало уздарје за славољубље твоје, али разум иште само дужност. Шта би се хаснила, да си се за оног славнога ФилозоФа Еанта удала, кад то не беше човек за жену и иородину? Ваш ти велики људи ретко су добри мужеви јер забатаљују жене поред својих витних цели, а срећа брачна и породичка не сија по палатама, него иева по кућерцима. Тражи дакле мужа за себе и за паметне захтевесвоје а не за свет и сујету. Сујета се брзо засити а муж ти остаје целога века. Муж ваља да те уме волети, да је строг и помирљив, да је разуман, ал' да са разумом не губи срца, да је вредан и штедљив, да је веран и да те не заборавља ит.д. ј Такога ћеш мужа наћи подједнако у свим сталежима, а савршеност ма у којој струци једнаке је вредности. Мудар Шваба избере из своје радионице најбоља раденика за своју кћер, а одбио је 1ј сијасет просиоца из тако званих „виших сталежа" |ј који су на новац њезин ишли. И девоЈ 'ка није противна, а наше девојке не знају ни саме за кога би полазиле. Дај ми ти, о Воже! СвеЕрве кнегиње, Девере невере, а муж може бити каки хоће.