Glas naroda

277

/ , БРОЈ 35.

ГОД1ШЛ IV.

Дакако, да Не образован човек ире одговорити свим тим дужностима мужевљевим него дивљи и суров. Али образовање не треба бркати са наученошћу и са дружтвеним нодожајем. Ннти је наученост нити друштвени положај мерило за образовање, па и сами ћете знати, да је суровости и дивљаштва исто толико (а кадкад и више) у сталежима, који су на крмилу друштва новенјег, колико је образованости и лепих страна у онима, за које се обитно вели, да су необразавани. Загледајте у повесницу појединих дворова, сетисе Хенрика УШ и судбине његових жена, па ћете и уверити, да образовање није исто, што је и наука н друштвени положај. Васпитање и образовање је унапререње (и то подједнако) свих лепих страна човечје природе, а заостане ли у томе напретку једно, онда је једностраност ту. Најнаученији човек ништа не вреди а и шкоди друштву човечијем, акоје грозан, саможив, лажљив, потварло, варалида итд. У кругу породичком јетојошод вепа замашаја, јер се ту баш те стране истичу.Пазар онда није биље, жртвовати своју сујету лепгаој цели: сретном нородичком животу и унанређењу етичј ке стране човечје? Та жена је самом природом ј баш на то и оггредељена. Али жена је слаба, на Пе може бити векова проћи док се она буде освестила оваком свешћу. Од човека се то већ и данас може искати, а и треба да се иште. Он треба увек да до'фо разликује па у свакој прилици свога живота да најбоље бира. Једна погрешка његова не захваћа само њега и његов хатар, може бити велики број суграђања његових. Најважнији моменти у његовом животу важни су и за целину, а пико неће рећи да женидба није важан корак. Од ње зависи правац човечје радње и то сасвим природно. Сократ, онај велики мудрац, није се знао отрести | од тога уплива, па бог зна шта би од њега било, да није имао Ксантину за жену. Ми Срби у тај удни уплив морамо да верујемо већ с тога, што је са жена пропало наше царство. Да видимо сада да ли према такој важности женнној о њој довољно и мислимо. II мушки се жене „на срећу". Наша је навика веома погрешна. Ми гледимо жену у друштву, тражимо жену за света не идемо на то, да наремо себи друга за живот. То је навика западне културе

Б Е Л Е 00. (Јаја као храна.) Јаја хране врло добро, скоро исто тако, као и само месо. До душе каже се обично, да се беланце не може како ваљадасвари у желуцу, али то не стоји.

са свима посљедицама својим. Погледајтештанаше девојке раде, па ћете одмах по томе видети, шта се од наши девојака тражи, и у што се јамачно уздају, да ће на глас доћи. Најглавније им је, да им бабо снреми новаца, па је ли она хиљадарка, јамачно може држати, да јој неће битн замерке. Уз то ће научити штрбецати Француски, дрнкати на клавиру, удесити се по најновијој модиисваку јј презрети која не може као и она, или добро ого- ! ворити другарицу, која се усуди, да се с њоме барабари, а хиљада нема. 0 правом васпитању, о кући и о послу ни спомена нема. Носао је највећи кад се спрема на игранку, кад се из јутраоблачи или кад госте дочекује. А шта ће још и за друго да се брине, кад је њој и онако добро? Она јенаигранци нрва, око ње сви облећу, сваки оће с њоме и ако има девојака лепших нријатнијих и васпитанијих. Ту ће јој се може бити који донасти, а не зна ни сама за што, па се не ће дуго раснитивати ни он ни она само ако је у ње хиљада а у љега госпоства. Та ми смо за новце и друге хатаре и „уљези", идемо у лаж као што наш народ вели за оне, који се жене у девојачку кућу. — А после? „Ој Данице лења лежавкињо! Ти придежа од вечер до света. Других јада на хиљаде се броји. Према овоме нримеру и друге девојке иду, које немају новаца. А и шта ће сироте, кад ће их иначе са свим заборавити. Та од њих се то иште, или бар делом сеи показује, да ми то хоћемо. Та шта је њих, што су се са игранке, беседе, са омладинске скупштине удале, а не чује и ни за једну, да ј се младожењи допала за огњиштем, у кући, са љубави и њежњости, којом је млађе своје сестрице надгледала, са разборитости, са добра, голубија срца, са непокварености, са штедње и т. д. Та то се не тражи, иа то се и не негује, а не Ее дуго трајати, па ћемо то само спомињати, да је некада било. Али је све то кривица наша, што узимамо женидбу са лаке стране од прилике онако као што негде Гете шаљиво вели: „Женидба је нудна реч, све мислим да би моро опет бећар бити." Алније тако. Тек нам се после отворе очи и тек се онда пренемо иза сна кад загрме јади светски ами без друга, Ш К Е. Само тврда јаја, кад их брзо једемо идобро || не ижваћемо, варе се тешко. Еад се јаја у тврдо кувају, стврдне се беланце, те не може желучни сок лако да га пробије.