Glas naroda

391

ВРОЈ 48.

„Г I А С НАРОД А."

ГОДИНА IV.

олбу тога успу се две олбе праве ракије. У ово мете се Фунта истученог жута шећера који је више бео него жут, и све се саспе у једно стакло ни други какав суд и мете на земљану Фуруну, да тамо једно 8 дана стоји. За тим се процеди успе се у мању стаклад и добро зачепи. Ликер је овај особито добар ловцима и уопштељудма, који по зими иду као шумарима, чобанима. Семе пак шипково, које несме бити промрзнуто, испржи се истуче као ка$а и помеша с ка$ом. Тим кач>а буде укусна и здравија и нарочито је добра онима, које стомак боле. (Клијање семена ).Дуван може до 9годинаклијати, краставци, келераба до 8, сочиво, кромпир 6 година, грашак детелина кељ, купус репе свакојаке 5 година. Јечам зимњи, кукуруз, раж, репица, шеница детелина, јарица 4 г. Пролећни јечам зоб, кудеља, мак 3 г. Проја 2 године. (Мушица) има свакојаких а меру овима једна која се по рани врзе. Као што су гњиде по лози, у Француској и у Клостернајбургу код Беча потаманиле читаве винограде, тако ове мушице по-

тамане читава поља. Оне налегу на усев јаја и у априлу се легу и лете. Један је економ сејао 300 ланаца жита и добивао је преко четир хиљаде мерова жита, али кад су једаред те мушице улегле се у његов усев он доби само 800 мерова. Овај економ предлаже да власт даде од вештака у про> леНе, чим се снег отопи, сва ноља прегледати, па де се нађе трага од тих мушица, тај се усев преорати, друге помоћи засада још нема. (Јесење орање.) Како су сада дани отоплили а снега нема, то би ваљало земљу, која је за пролећни усев одре^ена сада узорати. Орање тако промрзне, те отуд земља нлоднија буде, а лакше се до године орати даје. Орање зимње боље влагу држи него неузорана земља, а лакше се озго осуши него ова, те пролеНна јака влага неможе му шкодити. У пролеће се може нреорати или не, како је де земља, тек да је боље у јесен за пролеће орати то стоји. (Поледица) каддуже на усеву сгоји, овај вене, јер до њега ваздух не допире, за тоје нужно, де има оваца овепреко усеватератиилед прогрушати.

БАБА НАСТИН КВАРТИР.

Приповедка. П.

Али баба Наста је имала и своју ро1)ену кћер. СекаПела, бог да и њој душу прости умрлаје и она сирота, беше девојче од својих 50 лета. Баба-Наста говораше увек. да јој је тек нешто преко двадесет. Ми смо знали као и баба „Наста", коликојој је управо, али би хтели да то и баба Наста призна, те је питасмо: — Јелте мајко, колико има година, како се ви сами натите са скамиодери, тако .је ма.јка Јјаке ;јвала, кад се на њих тужила, а глас нам беше пун сажалења као да би рећи хтео: сирота мајка! — Много богме, дечице моја, пуних педесет година од како је мој нокојни умро. Мајци је мило, де је лено питамо, те нам тепа у одговору, који иронрати са уздахом: — Е-е-еј! — Јелте мајко, јесте ли се, ио други пут удавали, питасмо други дан мајку, да не би оназила куда навијамо, да смо је нрви дан и то питали? — Нисам — и боље, какви су данас људи, још би ми то Фалило. Дакле пре педесет година умро баба Настин муж, она се није више удавала, а Пела није ванбрачнодете— излази Пели управо педесет, је ли нешто више или неки месец мање. Још смо боље; дознали по другом једном рачуну, даје сека Пела далеко од двадесет отпутовала.

Ја једаред у шали прииоведим нред мајком, како ме је једна-скадарка девојка са „белила" карловачка запитала хоћу ли ја њу узети, а ја јој одговорио да хоћу, а мајка се намршти па ми нриши: Ти си хуља као и твој отац. Ја је питах зашто је мој отац уља, но она се окрете па оде. Уватим мајку једном добре вољеи поновим питање, а она се поново раорди, али и одаде тајну: Тако је и твој отац мојој Пели говорио, на је слагао. — Наопако да није, помислих ја у себи, ја му заиста неби хтео син бити, и прорачуни: кад је тридесет година како је мој отац свршио богословијуа могао је и нешто нрелагати секаПелионда је овој управо педесет. Но најбоља је сведочба ово: Сека Пела се носле тога удала. На цедуљи венчаној од магистрата писало је: Пела Јовшић 24. године стара. Живила јесмужемсамомесецдаиа и кад је сарањиваху стајаше на сандуку с једне стране: Нела Јовшић а с друге: Поживе шесдеслтв л З јтђ. Сека Пела је гадна мрзовољна девојка, но није с тога што је седе плела, јер је косу Фарбала, него што никад није ни била лепа. а гад неможе добар бити. Нама мучно беше и кад јој добро јутро називасмо, и кад смо с њоме из једне чиније јели,