Glas naroda

т

до чвга није могло доћи, а све и ако се до» шло до чега ту је читаво место продангубило толико, де не вреди ни оно, што се доконало да се уради. Да би дакле договор лакши и дангуба мања била ишле су доцније само старешине кукевне на сабор, на скупштину, али кад су се населиле велике варопш и ведика села 3 онда је било у тима местима толико старешана колико у другим ни душа иије било. Узмимо н. пр. саму Кикинду, кад би све н>ене старешине били општинари то бч било више општинара него што у Надаљу илаЧортановциилиу Плашкомдуша има. Кад би даклв све старашине кикиндске дошле на скЈпштину онда не би могли рећи то је састал се општина, него то је вашар, За то је наређено да у место сто или мање или више старешина иде један и то што тај рекне, то неважи само за ту стотину него за сво село за то се ђутуре бирају поглавири — општинари и то не овај за овај а онај за онај сокак. У великим местима и варошима има де је место раздељено на крајеве да је лакше бирати, и сваки крај бира по неколико општинара, али не за себе него за читаво место. Он у скупштини не сме рећи: ја хоку да је у ономе крају места, где сам ја добро, а у оаталим како било, него он мора ики за тим да је свуда добро, и ако ке њима више бити боље, његовима ма и нешто Фалило ; он мора за тим бити да иепадне онако како је боље по њих више, јер свима не може све право бити, јер у исто време иште ратар кишу, а праља, која је прострла кошуље, сушу. Онда како било кошуљама нека пада киша, са рала имамо и кошуљу, Кад би дакле та жена и тај

ратар били општинари, па од људи завиеило да пада киша када они закључе онда би јамачно требала жена да попусти и да се прими предлог рататарев, али ако неке онда није ваљан општинар него себична жена. Дакле општинар је човек кога изаберу људи да води бригу за место једно. Општинар је старешина једнога места као она старешина у једној куки, само што општинар сваки за себе није такав старешина него сви општинари заједно, или њих више, али само у скупштини, иначе по селу они су као и други људи, ако што примете, они имају то јавити кнезу и овај ке ако је нужно нарвдити, што пре шта да се ради, иначе ке сазвати скупштину да она нареди; један општинар, ако му ту власт нису дали сви други у скупштини, нема права наређивати ништа те с тога је погрешио Оамоило Црзенков што је заповедио свињару, да тера евиње на другу страну села а општина је наредила, да стоји т&мо де јесте. — А шта ке тамо, де нема ништа, неке ваљда земљу и торину пасти, упашке у реч Оамојило. — То је све истина, прихвати кнез, али ако кемо нас стотина заповедати, кога ке послушати, — Па какав сам ја општинар онда, кад ме ни свињар не мора слушати, какво јаправо онда имам, кад не смем ни свињару реки: дед помакни се. — Имаш ти лепи права, али богме и дужности, но о томе ку други пут, за сад нека је доста ето се смркава, заврши кнез.

И 3

П Р И В Р Е ШТА НАМ ВАЈБА РАДИТИ. (ПРАВО ПРЕШТАМПАЊА УЗДРЖАНО.) Почем у ј&нуару у нас све у природи сгтва, и окром задоцнели сејача. жита теш:;о је инога рада наки, то ку некоју прогооорити у опште о нашем газдинству, Да се упитамо како стојимо ? Никако! Јер у нае нити је тропољско газдинство, ни меничко ајош најмање нопашко, каква држава тако газдинство— какав општинар, такав и појединац. У држави се мењају манистарства па и системе, окемо ли тако и у газдинству? Мор&мо да непрођемо као миниетарства, Но у нас је особито зло? најглавнији зачина газдинетва са свим мањкају; у насније

Д Е.

производни завода са ЈеФтиним новцем, у нае па>'о XIо него никакве тххлг«-

циј е, и што наЈглавниЈе, у нас нијс предавања ни митинга о ноболшању нашег газдинског стања, век о високој полигици и чврстим карактерима. А наш бака Мија, Штева, Гаја, док ее је ополитичио, очеличио — а он угаздинству и изнемогао. У крај политике и челичности, ваља се нама и газдинства држати, а држек се газдинства ваља нам се и тврди газдински начела држати, да се неморамо од комшије Фетера и овомз и ономе учити, и да немора српски кнез од швапског ешкута дрљаче ни ваљка мољакати. Пре у куку, него у цркву, пак ке и кука ~ %л ^»лтха &7ХТТХ