Glas naroda

Наше газдинотво, на двоје се делити мој» а. д и ]е више земље и каиитала, ваља нам е« тројеиољства (њиванатри стране) држати, диј ■ маше 0 једног и другог, ту меничког газдинства. Коимакапитала,имаке имарве, за обојетребаће муиугари; које спао на хлеб насушни, треба лу и пара, даклем ваља му и гредити за парама, а пара је зрно. Који баћа више ланаца има него недеља у годики може тропољско газдинство водити, а кои има колико у месецу дана нека меничко води. Што је тропољеки, а што ли менички, доцније ћу рећи.

ТРГОВИНА I Ц сннб с бечкога тржашта. СГоиеда.) Цеиа се дигла кондем прошде године. Било је дотерацо из Угарске, Србије а Пемачке доста марве, Пајвиша двиа бида је по центи 32—33% «ор. ЏСрмад.) Најскунља по 86 Фор. по центи. (Овце) Заклане ®унта но 16—22 кр. живе 24 кр. (Тедад). Најдепша 36 н. но <гун. (Дакле јеФтинија него ли у Загребу.) (Житак.) Трговина све дошија; нема кунаца. Што се је нродавало, била је пшеница ваган од 85—89 Фунт. 4 ®ор, 45. 5 Фор, 75. Раж » дошдо је са страних тржншта тејој падацена; ваган 80—82 Фупте но 4—4.30; јечам нма добру цену; кукуруз 312—3-15; зоби цента-4,60—5,85. (Еононљнна) слабо се тражи; лана ила 16. 18 50 чишКснога (еуканога) но 80—100 ®ор, цента. (Сену.ј нонречна цена 2 ®ор.

Но познавајук и бака Мију, Штвву иГају препоручио би му свакојако игропољско, јер шго је најглавнаје нетреба толико ни заања ни труда, ни опрезности. Можда доцније —■ да и наша кока излеж« јаје. И прва носледњи, и последњи први буду. Већим газдама ваља се тројепољства држати, мањим н&ко меничкога. Оба ова имају и користи и греха, оба начина еу за нас само које за које то кемо у другоме броју реки? (Наставиће се.) Емил Чакра.

О БРТНОСТ,

Преглед цепа на зшимоштмјит тр?киштииа,

Пшеп,

Гаж.

Јечам.

Зоб,

Еук.

Загреб —

3.20

2.80

Вараждин Осев —

3.50

—

2.15

2,05

Сисак Конривница —

3.40

Еардобаг — —

5 83

—

3.65

2.25

ГоспиЕ — —

5.45

4.50

3.15

180

Брод —

4.50

—

1.50

В инковде

3.80

—

1,70

Пешта — —

5.05

3.72

3.08

2.20

Темишвар —

4.15

—

2.50

2.20

2.60

Вршац — — —

3.88

—

2 48

—

Нови Сад- = —

4—5

—

2'80

3-70

2-70

НИЈЕ ЗГОРЕГ Многи не могу да се разаберу у томе. шта је то власник, шта ли уредник, шта ла издавалац једнога листа. Многи су нас то усмено и питали: Отоји, веле, на једном листу, власник овај, уредник онај, а издавалац онај. Њих троица, а један лист. Ко је ту старији. Ко је прави газда? Ето у Застави пише доле да је др, Милетик власник, Стеван Поповик уредник а „задруга за српску народну штампарију" издавалац, а у Глаеу народа пише, дајевласник „задруга за српску народну штампарију" уредник Панта Поповик, а издаваоца и нема. Многи опет пошљ_у новце за претплату редакцији, а ред&ктор, коме је додијало шегрче из шгампарије, дотрчкавајуки сваки час: молим господине рукопис, радује се да ке бити у писму какав допис, кад тамо новци "— лруги би волели једну Форинту него све дописе на свету, али редактор волије каткад ,)«дан допис, него сто Форината, нарптптто кад је и он, ко човек, мамуран — продере

И ОВО ЗНАТИ, се: до ђавола и баци пасмо, а ноплашено шегрче, мисли да њега тера, те му тио скоро кроз плач одговора; Молим, мене је послао господин Фактор. Многи опет пошљу, наопако, оглас на редакцију па још без новаца, е ту мора редактор ускипити. Ама наштампаку им најдебљи слови, да се огласи шиљу на администрацију, и да.ку их ја подерати, да им ее ни трага незна и бист тако. Пошиљач чека на оглае, па се љути што не излази а редактор се љути што је њему дошао, те један другЈГ криве, а имају обојица право. Ваља са разумети брако, па неводите бриге, Ако редактор зна шта је Пера или Паја што оглас шаљенезнају они, шта је редакција а шта админастрација. Ако се потужаш уреднаку да ниси на време добио лист, он одговара; ето ти екепедатора. А длј мј замериш, што је лист замрљаи, <да се читати неможе чукеш: питај машини=