Glas naroda

ВРОЈ 51. У НОВОМЕ САДУ 22. ДЕЦЕМђРА 1875. ГОДИН А У. Излази сваке седмице ШШШ ШШШ В ШШ Л Ц А ШШ Л Цена је. листу: на читавом табаку. I | II Јк Н 1 Н ■ Д II |1 шМ 9В на годиду 4 Ф0 1 Претплата. огласии до- I II ■! | ШРш шШ { 1 1| ДД иа по г °Д ИЕе • • • 2 » писи шаљу се уредниш- I ЈШ јрЧм ■ I Д Ш И^к ■ Д 1 11 ЈШ на три месеца • 1 ву .Гл. Народа у Н. Сад. НШ ■■■■■ П за Србијугодишње 5 ЛИСТ ЗА НАР0ДН1 СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАСЕ ПЛАКА СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ ЕОЈИ ШТО ЧЕШћЕ ИЛИ У ШТО ВЕБЕМ ОБИМУ И&ЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ«

СЛАВА НА ВИСИНА БОГУ И НА 31МЉИ МИР.

Још неколико дана, па Ве се у нашим светим православним храмовима заорити — „Слава ва виганих Вогу." Слава је на висина Богу вазда, и у радње дане и у благе дане и недељом и свецом и дању и ноЕу. „Слава на висина Богу и на земљи мир"; али мира на земљи нема. „Слава на висина Богу и на земљи мир међу људма добра воља;" али међу људма добре воље нема. А како ће и бити међу људма добре воље, када је све то једно на друго сконило ради себичности своје. Што је јаче то је слабије притисло. Закони не уму да се довију, да људе изједначе, да браћа де^у собом буду. Они пишу о правди и правици, али тога нема или је врло мало. Дрква је нокушавала да учини, да људи међу собом браћа буду, али људи никад то не беху. Људи су и данас слуге и господари, господа и простаци судци и робови. Хоће ли се то кадгод изменути хоћеду ли кадгод синови једнога оца бити браћа међу собом, то Вог зна, ми знамо да тонећејош за дуго бити, јернисмо деца једне матере, јер је на свету „грчка саборна мати црква," и „римска саборна мати црква." У тужној Восни ето но крви рођена браћа а вером иодељена бију се међу собом. Католичка браћа наша мрзе већма на нравославну браћу своју него на најгрђег злотвора свога. Слуге једнога оца, али од две матере. коиају и очи и ерце један другом. Има, хвала Богу, негато изгледа да ће од јако боље бити. У Херцеговини уз архимандрита Мелентију војује са иарохијани своји Фра Мусић парох, католички против злотвора хригаћанскога. Ниј е одкуд крв Мусића СтвФана? Добра воља вата тамо корена меру браћом, али јога мира нема. Рођени брат занет беснилом вере своје заборавља на крв своју и жешће прогања брата него што то небрат чини. Брат Орбин мухамеданске вере, који не поји рождества христова сада баш, када ће да засија рођењем сина божија свету светлост рагума избезумио се најгрђе те снрема брату своме окове сиње, са пушком и топом сабљом и копљем. Ладни камен горски и студени снег са неба брат је данас Хегцеговцу, а брат му је убијца,

ј али није нам жао толико на брата мухамедовца; ње: гова вера тчи га. да све руши и тамани што се по1 лумесецу неклања, али кад браћа, која се једном крсту клањају, чије цркве уче подједнако, да љуби друг другога, а камо ли брат брата, да покажу да једно мисле, једно немисле, онда нас душа силно боли и у очи дана, који мир и добру вољу проповеда, неможемо да горко неоплачемо судбу нашег расчереженог народа, и да неопоменемо слуге божије а очеве народне да се труде, да буде међу браћом добра, једна воља. Но не обраћамо се овога пута само на духовне очеве наше него и на сву хришћанску православну браћу нашу, којим ће да божић у кућу сврне, да помисле, да стотинама хиљада браће ни куће немају, па да ни божића имати неће, те да бар дознаду да је божић био када им се божнићи дари погаљу. Ако икад божић је дан, када треба искрени пријатељи народа, прави хришћани да помисле наБога и на душу те да приону, да што више милостиње накупе за нејач херцеговачку и босанску. У стотину хиљада има српских православних кућа у овој царевини. Свака кућа у чесницу најмање сребрн десетак меће. Нека дакле свака кућа само новац из чеснице сиротињи босанској и херцеговачкој намене, та Србин и онако комад чеснице сиромагаку путнику и страдалнику намењује, а од ове браће нагае нема већег страдалника пут.:ика, иа десет хиљада Форината биће за један дан скупљено. Ако домаћин неможе а да новац из чеснице за слеме незадене ма да је у Херцеговини и Босни слеме српско, он нека га искупи и дваред, јер га први пут искупљује обично од оног коме у комад дође, или нека га, онај који га је добио, а сит и весео је, поклони гладној и жедној браћи својој. Ако је сређа што је добио, та за поклон тај Бог ће му највећу срећу дати. Ради среће своје и народа свога сети се, брате Србине, обожићусвоме несреће рођене браће своје, учини, да кад већ неможе да буде мира међу једнс« крвном браћом да ма за часак, када брат по крви и вери прими твој дар божићни, у славу вигањег Бога добре воље буде. У то име срећни ти благи дни.