Glas naroda
410
СРДСЕЕ ДВЕТМ.
Увидио сам. да се Вашлист за истину ие плаши и распети дати, те хоЕу да у вашем листу изнесем нешто, што се досада или сасвим крило или хрТјаво извртало. На овоме је навело позориште некога Фотија, које је овде представљало српске Цвети. То је написао неки Матија Бан, који је у славу Султанову песме певао, и који данас има таку куЕу у Београду, да боља ни кнежева није. Т енизи v којој исти Бан описује Цвети, све се другчије прича него што је било. Истина МатијаБан није писао историју, али ако сеи за иозориште пише неваља истини у очи нљувати, бар главно треба да је истина, а о томе у номенутој књизи ни сномена нема. У књизи се износи пред свет, да је Милош Тодоровнћ прозван ОбреновиН, дигао устанак на Такову 1805. г. То нвје тако. Један човек, који је живио у то доба и који је све писао, шта је очима видио и ушима чуо, у својим белешкама, о Милошу и таковачком устанку овако пише: Милош Теодоровић седио је 1815. године до устанка на Такову у граду Београду, турском пашиуз колено, као што данас Серверпаша у Херцеговини намешта Србе за судије мудире и кајмакаме, те му ови морају на руци бити, да се заузда сиротиња раја, за штоод Туракадобивату осим чесгии новаца и поклона, те за то и пева народ, „да кметови нису ради кавзи, већ је рада сиротиња раја". Народ је на Милоша мрзио и он се заклонио од овога у град код Турака. А зашто је и како једо тога дошло, да кнез Милош са заставом у руни на цвети пред народ на Такову изађе н повиче: „Ево мене, ево ратасТурци," ево ово је узрок. Кад су се вође народне увериле, да ни њииа ни народу нема слободе, ако на ново не устану, онда се скупе и реше, да се народ на оружје подигне и на Турке завојшти. Али пре него што се устанак дигне и даље ио- 1е радити, закључе уједно, да'се и Милош ТеодоровиЕ, ОбреновиН убије, да не би дознао за овај устанак и Турцима га подказао, било ради
тога, што сам не би држао да је време томе, било из друге намере. Кад се ово решавало, онда се ту десио Гарашанин, отац Илије Гарашанина, који Је Милошу кум био. Овоме буде жао свога кума, те се домоли код збора, да се одустане од закључка, да се Милош убије, и он се обвеже, да ће Милоша довести из Ееограда на Таково међу народ и онда ће моћи сви на њега пазити. Гарашанин дакле заложи своју главу за Милоша па оде по њега у Београд, Кад тамостигнеи код Милоша одседне, није овоме смео читав дан ништа говорити, него дочека вече, и ка,д му Љубица жена Милошева, у вече иред легање по обичају донесе легењ, да му ноге опере. он јој онда каже, рад чегаје дошао, и овако је својуиричу завршио: Жао ми је Љубице тебе и деце, а ономе несретнику несмем да кажем; знам какав је, и само сам за твој и дечији спас заложио главу, сада дакле гледај шта Беш; јер ако до тога дана не буде он тамо; онда сам и ја главу изгубио Љубицаје билажена и српкиња да јој равне нема. Она је била и већи јунак и већи човек од самог свога мужа. Она прекр'а Милоша да иде са кумом Гарашанином у народ. Милош ујтру каже Гарашанину на што се решио; али да неће с њима ићи, него да ће други дан сам на Таково доћи. Ово се није допадало Гарашану; али кад није могао више израдити, а он онда преломи со и лебац са Милошем, нричести се вином, и Милош се закуне на крст своме куму, да устанак неће Турцима издати, и да ће ио уговору на уречени дан стићи у Таково међ народ. Гарашанин оде и јави, шта је нарадио. Ту једва придобије главаре, да се причека на Милоша. Међутим остало је оно, да ако недође, да ће и њега и Гарашанина убити. Кад на уречени дан, а Милоша нема. Сви се узбуне, приспе и вече, а Милоша нема. Многи повичу, да су издани, и да треба сада Гарашанина убити« Гарашанин је молио и иреклињао их да причекају, још један део ноћи, а он им је у рукама, неће им утећи, па ако Милош и дотле не дође, онда нека га убију, крв му је онда Милош попио, а не они.
II
СТАЊЕ ШЕОЛА У УГАРСКОЈ И ЕРДЕЉУ ГОД. 1873.
Министарство нросвете поднело је недавно сабор\ извештај о школама у години 1878. Извештај је тај опширан и ми ћемо из њега извадити само важније белешке, уверени, да народ наш толико за школу мари, да воле знати како она стоји. Што ћемо говорити о школама свију народности и вероисповести у Угарској а не само о сриским, то је тога ради, да се даде сравнити како ми са школама стојимо а како други и што и наша крајцара иде у онај џеп из кога се друге школе издржавају.
У Угарској к Ердељу беше 1873 г. 11.552 онштине'Усвима тим општинама заједно беше 13.455.000 душа, а 15.445 школа, кад се овамо приброје и 202 школе по буџаци. То су јамачно приватне школе, де неколико кућа држе мауком буџаку које куће школу, ма да би се и многе општинске школе могле тако назвати. Од ових школа су 1542 комуналне школе, или државне, јер их држава издржава, а 13.903 школе су приватне, које издржавају обично прквене општине .