Glas naroda

411

Од године 1872. до 1873. нодигнуто је 199 нових школа. Али има жупанија у чијим неким општинаиа никакве школе нема и то у Туроцу, Баршу, Хонту, Верегу и т. д. Таких места има мајмаае 1000. Код Саса ердељсш на тако званој „кразвевској земљи", де понајвише Швабе живе, нема ни једнога места ј коме неби школе било. Држава је о своме трошку године 1873 сазидала 53 сеоске школе, и издржавала их. Деце, која треба у школу да иду, беше свега 2 милиона, 121 хиљада и 420. торо. У школу иду 1 милион 443 хиљаде 266, дакле од оних, који би требали да иду нејду 678 хиљада и 1-54, а то је 32 процента. Најмање деце иде у школу у жупанијама Хув.ад (од стотине 24), Арањош од стотине 25, а н»јвише иде у визилсбуршкој и залајској жупанији (од 100 иду 97) за тим одмах долази (краљева земља) (од 100 иде 91.) У Бачкој и Банату иде од оне деце. која су за школу више од половине у школу. Од |}ака изме!?у 6 до 15 година има 13 хиљада 671, који иду у гимназије и реалке, дакле недолази на стотину од оних што у школу иде ни нодпуно један. Дванајст жунанија има да нема ниједног ђака до 15 ходина, који учи гимназију илиреалку, дакле средњу школу, која припрема човека за струку неку. Ме^у школама, које држава испомаже нема ниједне српске и нематке, По вери беше 1873. г. 757 хиљада 305 1;ака римокатоличке вере 116 хиљада 764 унијата 139, хиљада 421 православних 219 хиљада 575 евангелика хелветске конФесије 146 хиљада 248 е^ангелика аугсбуршке конбресије 5 хиљада 547 унитараца, 58 хиљада 376 израилћана. Кад се узме попис душа од 1870. године, онда долази на хиљаду душа: Римокатолика — — — — 100 ђака Унијата — — — — 73 „ Иравославних — — — — 52 „ Евангелика хелветске комесије 84 „ Евангелика аугсбуршке комесије 133 „

Унитараца — — — — 101 * Мојсеове вере — — — — 109 „ По народности беше: Маџара 704,856 1јака Немаца — — — — 265,153 1)ака Романа — — — — 171.318 „ Словака — — — — 203,007 „ Срба — — — — — 33 054 „ Хрвата — — — — 26.286 „ Рутена — — — — 39.592 „ Године 1873 било је код православних мање иего г. 1872 8 хиљада 852 рака. Од свију ђака 494. хиљаде 606 само зими иду у школу, нуз то њих 200 хиљада немају никаквих књига. Од деце, што су 1873 у школу ишла научило је 281 хиљада 316 читати и писати 97 хиљада 95 само читати. На језику маџареком учи се у 8404 школе, на немачком у 2184, на романском у 3130, на словачком у 2057, на српском у 350, на хрвацком у 71. на рутенском у 529, помешано на два језика учи се у 2332 а у 532 школе у три језика. У свих 13. хиљада 903 школе са 1. милионом443 хиљада 266 ђака беше 19 хиљада 598 учитеља, тако на једну школу недолазе два учитеља а на једног учитеља долазе !?утуре 73 ђака. Од свију учитеља готово једна четврт није имала спрему, коју треба да има учитељ. У Торонталско.ј жунанији, долази на једног учитеља 101 ђак. у Будим-Пешти, де држава с4 535 хиљада школе испомаже, само 26. За онрему школску доста је чинила влада године 1873 и то и у школама, које нису државне. Библиотеке имало је само 1508 школа. Апарата за телесна вечбања беше у 1157 школа 1873. г. потрошила је држава на комуналне школе 636 хиљада 705 Фор, 24"/„ н. а за све друге 19.796 ф . 45 '/ 4 н, Читав доходак евију школа износи 7 милиона 369 хиљада 89 3 /. и издатци толико нсто.На плате учигељске издаје се 5. милиона 664 хиљада и 14 ф . На једнога учитеља просеком доТје годишње 88 словом осамдесет осам Форината.

Б Е Л Е Ш К Е.

„ДиФТиритис". Тако се зове та страшна зараза, која хиљадама деце тамани. У вароши овој за ову годину умрло је од те болести неколико стотина деце. Болест та покаже се у грлу као мала бела бубуљица око ресе. Како се та болест онда много лакше излечи, кад се одмах опази, то родитељи нека сваки дан два триред гледају деци у грло. Нека дршком од кашике притисну језик доле па чим оназе онаку бубуљицу одмах нека трче лекару и зову га у помоЕ. Ако игде, ту је помоЕ брза нужиа. Најтеже јесамалом децом, која неЕе да уста отворе н кашику нетрпе. Ту неостаје ништа друго, него децу преварити.

Уредник овога листа са својом децом овако ради, пре доручка ручка и вечере, каже сваком: дед зини да видим колико си гладан. Дете зине, и ако је мало зинуло а он вели, ти си мало гладан или ниси ни мало гладан, а дете онда зине колико год може. Дете треба окренути тако да му светлост у грло падне. Светлости тумаралице. То су мали пламенови, што се ви^ају по баруштинама, мочарима, гробљима и једном речју ио влажним местима где труну биљне и животињскематерије. 0 овој светлости распроетрле су се многе бајке па смо намерни да читаоцима о њој још што рекнемо. Један Физичар !спазио је једне