Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

Т. СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“ 415

преведе или и самљ да намљ изради какву мало вашу и тењу науку, на пр. Философпо, или баремђљ изљ ове саму Логику и Метафисику, или Антропологно са Пенхололомљћ, или Фисику, или Математику или Механику, пли наПпосле што научно одљ Правословим или Државословик наука! Таковој „дјело“ Одо нђга млого бер намљ вредило. — Ово узгредђ само. ·

Садђ да идемо ближе кљ ствари!

„Народни езБЕљ!“ Кон ћемо езмкљ тако називати»

Свавји народљ 6 сложенђљ одђ више редова трађана. Главни су ови: редљ селика или „проствр од“ затимђ варошана и после изображенн и „ученш“ мод. Првеи редљ, обично нанвећа масса народа, товори онолико одђ свогљ езвка, колико му одђ нћ%га за нЂговђ ЖИвотљђ треба; за предмете дакле, Бов онђ не познав, и за идее, сљ конима се ићговђ умљ не занима, нема у „нЂговомђ“ взмку ни имена ни Ри. Жоивотђ другога реда, варошана, већђ 6 веишиИ и има више и танљи потреба, па зато в овога реда и взељ, премда онаћ исти, конимђ и седичка простота говори, али наравно за себе н богати и углађени. Наппосле трећи редђ, онап научности и умности, зна и говори свон езвљ. онако и онолико, како се и колико онљ у иђму према, потребама умнога, живота изобразјо. Ме дакле, кон саво народђ лобимо, и достопно уважавамо како массу тако и силу умности еднога народа, не ћемо само она езвељ, кои нђгова „проста мложина“ говори, „народиммљђ езвкомљ“ називати, него 'ћемо, као што в право и наравно, казивати и држали, да 6 _„народнни езбљ“ обштни езмЕљ свега народа, дакле еЗБЕЉ, ком сви нћгови редови говоре; врђ в у свему само народу све нћгово благо и сва нђгова сната.

„Кнљижевими езниљ“! Кон в и какављ 6 ован езвиљ 2

„нљижевићи вамиљ“ не друли, нити треба да 6 друмпи, него истини тан „народни езБЕљ,“ дакле 63БЕЉ ојешвљиг, кон савђ народљ свопмђ назива и коп онљ говори. Али „книжевносте“ овога езвтка нити е еднака Бодљ свио народа, кон свов кнбижество имало, нити се она у едномђ и истомђ народу увданпутђ како треба развила, ни на вдномљ степену заковала. Она вднако стон и корача сљ народом цђлаЕмљ, а нарочито с иђговмиљ државнемђ и грађанекимљ станћиљ, сљ НЂГОВОМљ народносћу и нЉговнмљ поносом, и сљ нђговЕиљ кнбижествомђ, или, што е свевдно, и сљ ифговммђ душевнимљ развиткомђ. А сваколко 6 „народни езнвљ“ онда у правомђ смислу и „книжевне! 6ЗБЕљ, кадђ 6 онђ тако „дотеранђ,“ да се нвимљ свашта дио и лако може писати и за селнка и за рукодђлца и за грађанског промишаћника и за книљижевника и за човека одличника, па бмо ован свештеникљ или ВОННИКЉ, званичникљ или државникљ или и племићђ одљ какве му драго врсте и лозе, дакде кадђ в онђ тако оснаженљ, да се списатедљ може НИМ безђ велике муке спуштати до наћнижи словва свота народа и уздизати до наћвиши, гди "ће онде попросто и покрупно, овде повмсоко и углађено зборити, и своимљ рфчима вданпутљ нђено п силно чувства и страсти дирати, а друм! путђ разумђљ и умљ озбилђно забавлиати и научно занимати, — или, укратко, кадђ в онљ убданпутљ вавикљ и свега дораслота.

Ф

Ф