Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

6 Ј. СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“

народа и свестранне нфгове учености, па дакле — кадђ се њњимљ може писати као што се говори, и говорити као што се пише !

„Србски народне! и кнрижевин! езнкћ!“ Како јемо п гди 'емо МЕР Сљ нашимљ ОВБМЉ ЕЗБКОМЉЂ 2

Као што ве наравно, нимало друголчје ни далђ, него како ми ТДИ намђ в и самљ нашљ мародо! Напвећа частђ нашега народа, првеш онал ред селика или проствг мод, као што знамо, и онде, гди! се досадђ понапболћ могао развити, у аустршскомљђ царству, 1оштђ доста, далеко стон одљ равнога нћму реда буди коета изображеногђ већђ и срећнога европенскогљ народа: а овуда, у отоманскимђ областима, 1оштђ се ОНЂ, тди више гди манђ, само у првомљ развитку свога живота и стани налази, 1оште в дакле, тако рекућ', штука простота. Па према томе 6 НЂГОВЂ еЗБЕЉ, правиланљ по себи и уобште, али и простђ и ограниченљ, као што е просто чуствованћ п ограничено умствованћ ове наше простоте; да, у еднемљ красвима, ОНЂ ТоштЂ, као што изђ ове Екнљиге Г. Вука видимо, лене носи на себи знаке чуствене и умне нћне спорости или, ако тако 'оћешљ, лћности, као на пр. у рбчима: „бијело,“ „ ДИЈете,“ „тиједо,“ „тњијездо,“ „ријечи,“ „тријех,“ „пријевод,“ „помијешати,“ „наслиједити,“ „прождријети,“ „погријешити,“ „нашијем чистијем народнијем (езвкомљ),“ „хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и друтијех многијех,“ „пријеђе,“ најприје“ и т. п. За танл чуства, за више моли, за предмете, кон у овомђ реду пашега народа нема, залуду Ћешљ у нђговомђ говору тражити потребне рђчи, као и изразе, конма умна окретносте и живост увданпутђ или у кратко млого може п уме казати. Но што у нфму тражити, па п наћи можешљ, то е лбпа и млога грађа за овакове рђчи пи изразе. — Србски. варош! мало има, пу онвтиљ варошима, у копма Срблви живе, ови су понаПвише нко сђ инороднеољ жителљима помђшани, и готово ни у едномљ знатномљ мћету тоштђ нису први и самостални у грађанскомђ нБиномђ животу, нарочито као рукодфлци и промвпшафници одђ веше вћштине, или као трговци п спекуланти; па сђ тога е говорђ у овомљ Адругомљ 1оште тако ненкомљ реду нашега народа, истина нешто мало богати и глађ од езмка онога првога реда, али увданпутђ кадшто и готови! Галималнељ, збогљ многи у нфга попримлавик мапарски, турски и нфмачки, нарочито технически РЕ4, окромљ што му в, гди манђ тди више одђ иностранства пи сама правилностђ пострадала, ово треба разуметш толико и за Сербпо, колико за аустршске србске кравве, а никако само за ове, као што е то т. Вукљ вданпутђ за добро нашао написати; врђ чему се годђ може на пр, у Темишвару замћрити, све се оно, а може бнти и горе јоштђ, може наћи и чути п овде у Београду, и ако Срби добро говоре, на пр. у Лозници, то занста не товоре зло ни Срблви на пр. у Руми. — Трећи онан редљ наученн и просвћћенк мод и кодљ насљ 6, као у други народа, знатши пи важнији одђ ОВОГЂ другогђ реда: али колико намђ 6 и ОнЂ по себи маленђ и слабљ! Што е у нашемђ народу господе; племића', државника п званичника, кол иначе у оваћ редљ спадало, то или ла учено и просвећено, или ако се учило, мало се што одђ нђи изобразило у духу наше народности, а већина 6 облобила просвђту туђинства и болђ зна и говори туђђ езБкљ нето своћ, србекш! Само у евештенству и кодљ учени модш у ужемљ смвелу, т. 6. кодљ списателл и