Ilustrovana ratna kronika

С в. 4. Топовска јека разлегала се преко Куршумлије и допирала чак до Прокупља. Око 8 часова наша војска је већ потисла турске трупе и пошла за њима у потеру. Турци су покушали одмах да се сконцентришу око свога великог и јаког утврђења крај села Подујева. Али им то није пошло за руком. Већ у 10 часова пре иодне утврђење Подујево са масом Турака заробљеника било је у рукама сриске војске. Нападане са свију страна малим турским, разбијеним одредима, наше трупе пошле су све дубље имајући сваки час <укобе са турским посадним одељењима. И већ јуче пред вече наша војска је била преко тридесет километара дубоко у Старој Србији. [Труие иред Приштином.] Синоћ, у сумрак српске трупе биле су већ пред Приштином. ' ЦЈВарош је жељно очекивала ослободиоце; Приштина је била спремна на предају. Али су српске трупе обишле хитајући на југ. [Сељаци уз војску.] Што су наше трупе дубље продирале, уз њих се прибијала све већа нова војска: устаника сељака, наоружаних вилама, секирама, пушкама најразличнијих система које су стрпељиво, скривене, рђале чекајући час ослобођења. Устанак је захватио сва наша села од Митровице па до Куманова и од српске границе до Липљана [Наши у Жбевцуј Док је војска са Преполца предузела победнички ход ка Приштини и Косову, дотле је између наше врањске војске и турских трупа такође дошло до сукпба. На прво изазивање с турске стране наша војска из Ристовца добила је наредбу да пође на Жбезац и после врло кратке борбе Жбевац је за навек изашао испод турске власти. И тада су одмах, док је наша војска продирала даље тукући се са турским трупама, постављени први наши чиновници у новом делу Србије. Постављени су: шеф српске полиције у Жбевцу, управник поште и шеф железничке станице. [Освојење Бујановца.] Јуче око подне запраштали су српски плотуни око Бујановца носећи слободу потлаченима. Турска војска повлачила се споро, Арнаути су унезверено гледали војну силу какву никада нису видели. Не зна се број жртава са којим је наша војска заузела Бујановац, али по једном ноћашњем телеграму изгледа, да је врањска војска имала сасвим незнатне губитке.. [На Куманово!] Ноћас и јутрос наше су трупе наставиле продирање ка Куманову и можда још данас по

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

подне зацрнеће се наши шанчеви 119 висовима око Куманова. По једној вести из Врање, није немогућно да се још вечерас запо 1 дене борба између наше војске И турских трупа, ако се оне буду усудиле да бране Куманово Још пре неколико дана осетило се велико врење у хришћанским селима око Куманова. Јуче се маса сељака устаника придружила Нашој војсци и нема сумње да ће поред наше редовне војске, у заузимању Куманова учествовати и хиљаде наших сељака. РАЗВИТАК СРПОКЕ В0ЈСКЕ За време првога и другога устанка противу Турака под Карађорђем и Милошем Обреновићем (1804 —1815) сваки за оружје способан Србин био је војник. Народ су предводиле вој-

Стр. 24

воде, које су у својим крајевима подигле биле устанак. Најзнатније војводе после Карађорђа биле су: Јаков Ненадонић и његов синовац Прота Матија, Миленко Стуковић, Петар Добрљац, Милан Обреновић, Сима Марковић. Кад .је Србија Под Мило а шс-м дефинитивно ослобођена била, ћОЈску је састављао цео народ, као и за време устанка. Војне старешине биле су срески и окружни начелници, који су имали војничке чинове. Кнез Милош је први завео једно мало одељење стојаће војске као гарду. Под кнезом Александром Карађорђевићем Србија је имала од стајаће војске два батаљона, један ескадрон и две батерије. Још под кнезом Милошем основана је била војничка школа за официре. Она се прво звала «артилериска школа«, па је доцније добила назив »војна академија«. Кад је дошао на владу кнез Михајло он је

Слика турекога зверетеа