Ilustrovana ratna kronika

Св. 17.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

С 'I р. 141.

6или пали уоном пакленом делу бојицЈта. Рањеници умреше већим делом на бојишту, где беху пали. Нешто жалости је сад застрло радост, којом се био дочекао први хитац из топа. У премного је обитељи успомена које особе, што се не ће никада повратити. Али се не попушта. Других 25.000 Срба са 25 топова пењу се међутим према северу. Када стигну, турски топови на Брдици и Тарабошу испалиће можда своје последње метке. Ратни дописник миланског листа »II Согпеге с!е11а 5ега« Џино Ђери (Веггј), који је пустио, да и њега опколе у Скадру, успео је, да прокријумчари из Скадра свој дневник, којега последњи листови говоре о времену, кад је храна већ била на измаку. Од то доба ствари су се знатно погоршале, али то се може замислити, кад се чује, како је било аећ пре четири недеље. Већ 12. јануара (по р. к.) једном су трговцу узаптили седам сандука петролеја, који је он затајао. Узапћени петролеј власти употребљавају за мотор два житна млина, јер три млина, што их тера вода, нису довољна, да даду најпотребнију количину. Онда су власти располагале још са више петролеја, него што им беше потребно, те је мала количина понуђена на продају — 14 буради, о које се отимаху 7—8000 људи! Сваки је морао доказати, да је већ дуже време живео без светлости, па су му тек онда продали малу порцију. Више од по литре није давано једној особи. Сиромашни људи, који немају новаца, доносе све могуће ствари у промену, чак и жито, о коме пак знају, да ће га ускоро јако требати. Али дугачке зимске ноћи су им страшније, него све друго. И Џино Бери је дао боцу марсалског вина из свога малог складишта за боцу петролеја. С новцем су људи много издашнији, него у нормалним временима: он је изгубио Један део своје вредности. Из дана у дан бију се пред пекарницама пргве битке. Сиромаси, који дању заслуже по коју мангуру аргатлуком, хоће у, вече брзо да га уложе у хлеб, јер 1 се не зна, шта ће сутрашњи дан донети. Једном пекару паде на ум. несрећна мисао, да у сабијену го- ' милу подвикне, да хлеба врло брзо не ће бити. На то настане таква гу жва, да је више женских рањено г једну младу девојку морадоше однети: била је на умору, јер јој сломише крста. Пред италијанским конзулатом стоји дању-ноћу гомила сасвим сиромашних људи, који просе. Док једнима дају те одлазе, ево с друге стране нових молилаца. Морао је бити одређен један дан за опште де-

љење, и тада се Јавило хиљаду потребитих. Осталих дана добивали су само Италијанци хлеба и куље. На дељење долажаху и жене у црвеним огргачима, какве носи имућан средњи сталеж »Умрећемо од глади.аконам ништа не дате!« веле очеви порсдица, који иду од куће до куће. Далеко пре краја јануара већ није било више шећера и утеха у несрећи, добра турска кава, од то доба више не прија. Масла („путера") одавно нема више, оно је најпре замењивано свињскиад месом, па маслинсвим уљем, а сад се уз хлеб једу сгсвим тајанствене масти. Нестало је и кртоле (кромпира), а онај, који од тога највише пати, јесте сам валија, Хасан Риза беј. Он, који је провео много година у Немачкој на наукама, јако се навикао на јела од кртоле те његов кувар трчи по вароши, да какогод набави кртоле. У »хотелу Евроли«, који води један Немац, још почетком фебруара било је кртоле, која је гостима изнашана у одмереним, врло малим порцијама. Ризабејев кувар је и тамо одбијен, док није дснео лекарску сведоџбу, да је валијино зправље у опасности, ачо не буде сваки дан малко поврћа јео. На то му је поклоњена врећица драгсцене кртоле, те је Риза беј сваки дан по једну кртолу узимао за ручак. Рђаво беше по људе у Скадру, кад су се опсађивачи све ближе примицали и сиромашни . становници из околине прибегли у варош. Међу овима су неколико њих буквално умрли од глади .! Власти се заузеше за ту сиротињу и разделе јој жита, које мељу у воденицама. Али жито је већином проклијало и шкодљиво је по здривље. Од пекарница сед?м већ крајемЈ јануара остаде неупптребљавано, јер не беше брашна. И

пекар, који се обвезао, да ће хотелу достављати хлеб до краја опсаде, последњих дана јануара изјави, да је он са својим хлебом на крају. Онда је хотелијер сам морао да пече хлеб. Вотици беху у добз, кад је Џино Бери То писао, већ врло незадовољни и запретише, да ће напустити шанчеве. Али Хасан Риза располаже са много новца те кад осети опаСнОст побуне, проспе меџидије (новац од 4 К вредности), те се војници наново Закуну на верност. Европејцима беше ванредно тепако, што су били тако сасвим одсечени од света те не знађаху, шта се Је догодило од много недеља амо. Дана 26. јануара доспеше у Скадар прве две стране једног италијанског листа од 3. јануара, али поседник их не даде из руку, ма да су му нудили 20 франака, да им те новине позајми само на 20 минута. Ко је имао те новине, ни]е Бери могао да пронађе. У италијански конзулат из дана у дан стижу многе молбенице и просјачка писма, скоро искључиво од жена. Једна мати четворо деце пише: »Ако је Ваша Милост отац, знате, како је матери, чија деца ишту хлеба, а она им може да даде само пољубаца«. Друга једна пише: „За име Божје, мало новаца иначе морам продати своју част. Трећа: „Помозите ми, ја ћу Вас благосиљати и учинити све, што захтевате од мене." Четврта: „Мори ме глад,*ако не ћете да ме у моме кревету нађу мртву, пошаљите ми да једем.' Онај, који .'живи међу тим људма,— пише Џино ' Бери — зна, да та писма истину говоре. Наслеђени прирођени понос не Јби им, изузев у случајевима крајњег ' очајања, дао, да такова писма пишу људима, које не познају.

Башибозуци у бугарскоме табору пред стрељање