Ilustrovana ratna kronika

Св, 37.

мужевима и изговоре последње »збогом«. Милица Мирка Николића из Пажића из племена Бјелопавлића, чувши да јој је муж погинуо на Бардањолу од непријатељске гра нате, и извештена, на ком је месту погинуо, није могла прежалити мужа, пошла је одмах да се опрости са својим јунаком и мужем. На оно место где јој је казато да лежи мртав Мирко, нашла га је и познала по глави, која је једина остала од остатка тела, све остале ситне коске биле су разбацане око главе јунакове и свуда унаоколо. И Милица је мужа сама нашла и остала у пустом Бардањолу, а около њеног мртвог мужа силество још других којима нема верних љуба да их жале. Шта јг радила ова дична Црногорка? Скупила је све кости што је могла наћи од свог мужа, ископала рупу, ставила кости у њу, а над главом, која је била сва крвава, лице нагрђено од гранате, почела је да нариче врла Црногорка, да нариче за својим мужем и јунаком, кога до пре неколико месеца гледаше жива, весела, а сад љуби мртву крваву главу његову и с њом се мртвом разговара: „Ево дођох да те виђу мој Соколе! „Да ти видим мртву главу дична главо! „Да т' ожали вјерна љуба тешко мене! „Да с' опростим с' својим другом несрећница! „Да т' цјеливам мртву главу еј јуначе! „Да с' растанем овђе с тобом твоја љуба! „На крвавом Бардањолу еј јунаци! »Ђе погибе силна војска дична главо! „Многе њене војсковође храбре вође! „Сунце зађе Црној Гори земљо мала! „Неста многих соколова дичне браће! „Све Бардањол страшно зави освећени! „Па и твоја дична глава паде овђе!

„Ђе и многе твоје браће ах шта их је! „Броја нема дичних глава еј мој Мирко! „Све увале страшне крију див јунаке! „Командире официре и војнике Соколове! „Што падоше бранећ' земљу од некрсти! „У јунаке соколове спадаш и ти! „Твоју мртву главу гледам спомињем те! „У спомену жалим сваког храброг борца! „Дичног, младог Црногорца мога брата! „0 мој Мирко, моје сунце, спавај мирно! „Љуба тебе не остави да т' не види! „Мртву главу да целива свога друга! „Ја ћу отић' својој кући празној кули! „А отићи у Пажиће мало село! ,.И јавићу сељанима да си мртав! „Да Бардањол тебе сакри соколови! „Сваки ће те живи жалит дичну главу! „И помињат твоје име ој јуначе!

„Ево главу сад ти стављам у гроб ледни! „Да почиваш с многом браћом у земљици! „А ја идем, остављам те срце моје! „Мирно спавај дични сине Црне Горе! „С браћом дичном из Србије све освети! „Што се српско некад звало да је опет! „Вечан помен јунацима у народу! „Србијанцу, Црногорцу храбро палим! „За слободу потлаченог робља српског! „Које пишти вековима под окове! „Од тиранске руке гадне Азијата! „Нек' је лака српска земља јунацима! „Осветлаше народ српски част да им је! Црногорка је пољубила последњи пут мртву главу свога мужа, спустила у гробницу, а војници су завршили закопавање кости пок. Мирка. П.