Ilustrovana ratna kronika

Стр. 302.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 37.

Победна сргска војска са Куманова гони непријатеља

НЕЗНАНИМ ЈУНАЦИМА. - ЕПИТАФ. сГрмела су гВожђа, и дркшале косе, 41 тресли се кланци, и падали ирости Шезнани јунаци. (Зпомен без милости Мем и сада стоји у хумкама, што се Ж'о брегоби ноВи издижу и носе, с! сјтрођи тамној, лобање и кости гомиле лгеса, снаге и младости (ЗВетлије и лешие него каила росе. ^ВитезоВи диВни без страха и лшне, $и, чијој се слгрћу иокољења хране За одсудне часе и Зел1ље за слаВу, (ШочиВајте мирно, јер за сВаку глаВу (9тотине су иале, а за Ваше душе ЈЛилијони (Зрба "(0о1у талтан слумсе! М. П. Отефановић.

Борба на Кривој Реци — 24, 25 и 26 јуна извршила су два наша пука испред Криве Паланке врло успешну демонстрацију Рањеници који су јуче приспели у Београд причају да се већ неколико дана, нарочито од 24-ог. пред Кривом Паланком воде с Бугарима огорчене борбе. Из њиховог причања неминовно се мора извести закљу ^ к да су бу-

гарске масе, сконцентрисане код Ћустендила, рачунајуКи на замореност наших трупа, покушале да изврше напад на Криву Паланку, не би ли пробили наш фронт и једним хумеким налетом грунуле на Куманово и на Врање. То би, у исти мах, било консеквентно извођења онога плана да се концентричном акцијом бугарске армије, пробивши се код Криволака, на Власини, Књажевцу и ето, најзад

и код Криве Паланке — ћустендилским друмом — стеку у Велесу и Куманову, Врању и Књажевцу. Дакле, на крају крајева, у Скопљу и Нишу. Али, као што су бугарске хорде расирштане код Криволака и избијене им велеске бубице из главе, као што су код Књажевца и на Власини оставили пет хиљада другова, као што се више не ће сетити да ударају на Пирот и на Зајечар, и као што су, у самом почетку, крвљу својом обојили црвено Брегалницу и лешевима у лудо палих бораца засули Јежево Поље, исто тако морају проћи и код Криве Паланке, јер су пре два дана, када су јуче приспели рањеници евакуисани сбојног поља, бугарске трупе пред Кривом Паланком биле на најбољем путу да пођу трагом армија ђенерала Иванова, Ковачева и Кутинчева... Бугари су 23 ег или 24 ог почели од Ћустендила да надиру ка Кривој Паланци. Напад су извршили истовремено на неколико места. Наше трупе дочекале су их спремне као и увек и местимично одбиле напад силно, а местимично где су биле бројнослабије — Бутари су ударили у великим масама — бугарске трупе су одбијене вештим комбинаторским радом наших команданата, који су генијално решавали тактичке задатке, за које бугар ска војничка памет није дорасла. Само се по себи разуме да ми још не можемо бити у могућности да дамо детаљан опис борби које су тек у овом тренутку успешно завршене, али има детаља који их лепо илуструју. На једноме месту је, на пример, навала бугарских маса била плаховита и силна, а наше трупе, у првоме тренутку, малобројне и у толико слабије што на тим позвцијама, првих дванаест часова борбе, нису биле покривене артиљеријском ватром. Знате ли шта су урадили напш команданти ? Ево шта... Наређено је свима присутним трупама да се построје у два збијена реда, а није им остављена никаква заштита у позадини. Војницима је речено, нека се тако Држе само један сат и одбијају силовиту навалу Бугара, док не стигну појачања из позадине. Наши храбри војници су гинули; њихова два густа реда су се проредила тај „један" сат трајао је од јутра до мрака, али су за време пукови с десне и с леве стране бриљантно извршили задатак захваљујући једино херојству двогубог шпалира који се, под силном непријатељском ватром, неких дванаест сати држао лако и лепо, као на паради... * За сада ћемо детаљније описаги борбе на Кривој Реци, код друма из међу Криве Паланке и Ћустендила.