Ilustrovana ratna kronika

Стр. 358.

Св. 44.

цири, они што су као заробљеници били у Србији, осетили су се потпуно као наши поданици, осетили су се поново у својој земљи и код своје куће. Ономад у возу код Куманова један од тих турских официра сав радостан гледао је једну комплетну бугарску батерију заробљену већ другог дана борбе. Он је сасвим фамилијарно, осећајући потребу да мора да говори, ишао из купеа у купе објашњавајући да Бугари морају пропасти када их туче таква сила као што је „наша војска". Има тих бивших официра и у редовииа наших бораца. Када се буде свршио рат, моћи ће се чути дивне приче о њиховоме јунаштву и о њиховој срдачној помоћи српској војсци којој се они бескрајно диве и с којом хоће заједно да победе или да умру. БУГАРСКА ТРАГЕДИЈА У КЊАЖЕВЦУ. Потиснути из целе Маћедоније на негдашњу бугарскотурску границу, Бугари су у очајању сковали један план, који боље него ишта показује њихово лудило. Изгубивши све позиције и сва места у источној и јужној Маћедонији, они су нашли да ће им све те неуспехе надокнадити што јевтиније освојење ма које вароши на територији наше краљевине. За тај циљ они су изабрали Књажевац. Та наша варош била им је понајзгоднија због тога што је сасвим близу границе, што се њој могло доћи путем на коме није било наше војске, и што у њој није било ни једног нашег војника. Кад једном буду били у Књажевцу, они су се јамачно надали, да ће телеграмима објавити свету једну своју победу, прву дотле и то у самој Србији, а надали су се, врло ве-

роватно, да ће тиме ослабити код Пирота наш фронт, намамивши отуда веће наше трупе да пођу на Књажевац, који су Бугари намеравали ноћу напустити и утећи пре него наша војска стигне, предпостављајући, да ће за то време бугарска војска једним налетом пробити фронт и заузети Пирот. И деца виде да Је такав рачун могао бити скован само у бугарској тинтари, јер таман су они послали своје телеграме о освојењу Књажевца без борбе, а наша војска, са две стране, стиже пред Књажевац. Шта је било у Књажевцу? Један челичан обруч цеви топовских и митраљеских и пушчаних стегао је бугарску војску у модерну мишоловку и казна је била крвава и неумитна. Челичне цеви из којих су суктали пројектили нису знали за поштеду. То је била јунска косидба зреле бугарске травуљине. Како је која гомила Бугара налетала да из мишоловке побегне, наши су их положили или у врсте или набацали у пластове. Те гомиле лешева, могле су послужити присебнијим Бугарима за грудобране. Али међу њима више нико није био присебан од страха, као што нису били при себи ни кад су на Књажевац пошли. У киши олова и челика они су сву

храброст и национални и војеички понос збили у ноге, али су их и оне, последње уздање носиле само до пред први шрапнел или куршум. Итусуостајали да сачекају другове. У оној књажевачкој котлини кључала је ватра, грмљавина је заглушила све, а сунце је осветљавало ужасан призор: гомиле бугарских лешева и баре крви. Грмљава је престала кад топови и пушке нису имали кога више да простиру. Наступио је страшан дневни мир, који нису прекидали ни лекари, ни болничари. Бугарска војска у Књажевцу утопила се у својој крви. Издахнуће читавих хиљада било је јединствено и ако краљ Фердинанд буде имао суза за свсје Бугаре, ни читав век неће му бити довољан да их исплаче над оним трупама којеје био послао у Књажевац, а којих више нема. „Штампа". Српски сељак за сина ратника. Битољске „Општинске Новине" доносе у својој рубрици „Наши дани" ове дирљиве ретке: „Један сељак пз крушевачке Жупе дошао да обиђе сина војника, који је оболео био од запаљења плућа. Обилазио га је у болници свакодневно. Син му се у велико опорављао, тако да се сељак реши да се врати. Лекар је виђао сељака и приметио да последњих дана врло рђаво из-