Istočnik

Стр. 198

И С Т 0 Ч II и к

Бр. 13.

никако избјећи. 0 њима говори најмилији ученик Христов овако : Лко рсчемо да гријеха пемамо, себе варамо а исшине нема у пама (1. Јов. 1, 8) зато онај, који желн достићп више савршенства, не ће донијети много користи, ако се уздржава од недозвољених дјела, а међутим ие вјежба се у оним врлинама, које могу бити доказом, да је задовољено за гријехе. Јер није довољно уздржавати се од гнусних норока, противних Богу, ако не буде чисте, савршене и богоугодне ревности к врлини. У осталом, тако звани, обични свагдањи грпјесп, — ма како да нам се чине неизбјежнима и с тога опроштенима, — треба да су предмет нашег постојанога старања. Уз нашу растрешеност, уз нашу непажњу на душевно расположење наше, уз недостатак критике п оцјене наших ријечи и дјела, уз постојану бригу за свјетска дјела, наши свагдањи гријеси могу теретити душу, изагнати из ње страх Вожји, охладнити према вјери, произвести равнодушност к добру и на тај пачин запријечити дјеловање благодати Божје на нас, која иште отворено срце. С тога, св. оци проповиједајући покајање, као безусловно неопходно средство за очишћење душе од свију н сваких гријеха, осим тога, препор)чиваху и друга средства, да се они загладе. „Гријеси се могу загладити, пише преподобни Пинутије, осим свеопћом благодати крштења и мучеништва и многим дјелима покајања. Јер се вјечно спасење обећаје: 1. не јединому само кајању, о коме говори ап. Петар : Покајше се и обратите се, да се очистите од гријехова својијех (Дј. ап. 3, 19); 2. него још љубав покрива мноштво гријеха (1. Петр. 4, 8); 3. милостињом лијече се ране душе наше, по томе, као гато вода гаси огањ, исто тако милостиња заглађује гријехе (Сир. 3, 30); 4. сузе перу гријехе; јер цар Давид рекавши: свакгу ноК квасим одар свој, сузама својим натаиам тостељу своју (Пс. 6, 6), даље говори, да их није узалуд пролијевао: идите од мене сви, који чините безакоње, јер Тосиод чу илач мој (Пс. 6, 8); 5. исто тако заглађују се гријеси исповије^у: исиовиједам Госиоду иријестуие своје, и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега (Пс. 31, 5); опомени ме, да се судимо, казуј, да се оиравдаш, (Иса. 43, 26); 6. тугом душевном и тјелесном зчдобива се опроштегБе гријеха: види јаде моје и муку моју, и оирости ми све гријехе моје (Пс. 24, 18). Нарочито се уништују гријесн исправком наших обичаја; уклонитв злоЛу дјела својих исиред очију мојих учите се добро чиниги, ишгиише иравду исирављајте иотлаченога, дајите иравицу сироти, браните удовицу, тада до/)Ите иа Иемо се судити: ако гријеси вагии буду као скерлет, иостаЛе бијели као снијег; ако буду црвени као дрвад. иостаЛе као вуна (Иса. 1, 17—-18); каткад молитве светих заглађују гријехе: ако ко види брата