Istočnik

Стр. 414

И С Т 0 ч н и к

Бр. 17.

Са овога гледишта посматран протестантизам као покушај реформе хришћанства преставља покрет реакционаран у најгорем смислу те речи. Још је Лутер негирањем ауторитета папе, светих отацн и сабора и враћањем на извор хригаћанства, на Нови Завет, почео овај покрет, само што он код њега не узима још оне по религијски развитак свести штетне размере као код његових настављача, данашњих либералних протестаната. Јер за Лутерско доба још је постојала фикција, као да су хришћанске догме утврђене већ од самог „оснивача" његовог, да се оне налазе већ у самом Јеванђељу. Данас, кад је историјска критика утврдила да је хришћанство резултат историјског развитка религијске свести од неколико стољећа, кад је утврђено, да апостол Павле и евангелист Јован не проповедају исту доктрину коју и Исус Христос, данас лозинка протестантизма, враћање ауторитету Новог Завета може само, што и сами либерални протестанти признају и хоће, значити враћање Хришћанству Исуса Христа. А ми смо видели да Хришћанство Исуса Христа у опште није Хришћанство, да основних хришћанских догми код самог Христа још нема и да веровање у Исуса Христа онако кагсо је он у себе веровао значи неверовање у Исуса Христа онако како Хришћани у ње п а верују (јер је Исус веровао само да је обећани месија — а ми данас у то неможемо да верујемо, јер би смешно било такву једну бајку јеврејску веровати, вели Хартман — а никако не да је и спасител. света), из чега излази, да либерални протестантизам није више Хришћанство. Али не само да је либерални протестантизам нехришћанство, него он је у опште ирелигијозна доктрина. Јер његова теологија и метафизика оснивају се на чистом разуму без признања икаквог откровења у религијском смислу те речи и уче у ствари чисти деизам, који је ирелигијозна доктрина (јер Бог, који је само створио свет и више никакве везе са њим нема, такав Бог не може стајати ни у каквом религијском односу са човеком — види о томе даље ниже у одел>ку о Метафизици Религије). Како се на ирелигијској Метафизици не може подићи религијозна Етика, то је и Етика либералног протестангизма ирелигијозна, на послетку његово гледиште на свет је потпун оптимизам, а оптимизам искључује религију. На основу свега овога јасно је, да либерални протестантизам преставља распад хригпћанства и тиме потребу једне нове светске религије. 1 )

4 ) Осим у почетку наведена два списа, у којима се Хартман бави критиком либоралног и спекулативног протестантизма, баве се тим још и ови његови чланци: „Баз ЛУеззеп с1еа Сћпз^епШигшз" (у „01« Ое^еп^уаг!;" 1901 ]Чг. 14—15. и 22, и у N1'. 1 критика књиге Харнакове истог наслова^) и „Мет Уегћактзб гит Сћт^егПћит" (у часопису „Беи1:«сћ1апс1 и 1902.).