Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

62

за генерал-лајтнанта. Карађорђе одговори Левачићу, да је он, кад су руске помоћне чете ушле у Србију и у Београд, добио не само врховну команду над тим четама него и један пакет из Петрограда, у коме је био патент о том именовању, написан златним словима и на њему велики печат у кутијици, обешеној за патент врпцом од зелене и беле свиле. Осим тога су у пакету биле две зелене униформе са богато искићеним златним оковратником и огрлицама и један ћурак од самура. Овај пакет је из опрезности чуван у једном манастиру са многим другим драгоценостима и списима. При инвазији Турака одао је неко њима, где се ове драгоцености налазе те Турци дођоше у манастир, везаше игумана и овај им мораде све то предати. Међутим би се могло, ако генерал Хоенцолерн дозвољава, писати у Беч руском посланику па ће он нов патент прибавити.

Карађорђу је исплаћен даљи предујам из благајне

тајне полиције, а тако исто су давани предујмови и осталим .

поглаварима, по гдекад са закашњењем. До краја јула издато је 4.415 фор. интернираним поглавицама. Од те своте је Карађорђу за време од 1. апр. до краја јула исплаћено 546 фор., а Вулу Илићу, који је имао највише друштва, 837 фор. Овде није урачуната кирија за станове интернирцима, коју су полицијске власти такође плаћале.

Интернирци су се тужили да немају одела ни веша те су молили, да им се дозволи посебна свота за набавку најпотребнијих кошуља и хаљина, али им је молба одбијена те су морали од својих дневница све то да набављају. Што се хаљина тиче, нарочито су у бедном стању били Младен Миловановић и Павле Матејић. Овај последњи је имао много издатака и око лечења својих болесних ногу.

Лука Лазаревић је у Јуденбургу живио ванредно повучено. Собу није тако рећи ни напуштао. Издавао је себе и свога пратиоца Лазара Тодоровића за врло сиромашне људе. Уз јела је редовнито захтевао јака пића. Јакова Ненадовића је хвалио његов кућни газда Шифер као врло уредног и мирног човека.

По Грацу и околини проносиле су се вести, да су интерниране поглавице јако богати људи и да су при преласку из Турске пренели неколико милијона форината. Принц Хоенцолерн се побојао, да ће лаковерни свет по-

ЈЕ з _

лире Ава