Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

63

веровати у те бајке и чинити позајмице интернирцима те се с тога споразуме са грофом Бисингеном, да се по свима местима, где се Срби налазе, обнародује, да имање српских поглавица не премаша своту од 60.000 форината, да је тај иметак под секвестром и у парници и да неће ни залећи „за сва потраживања аустријских трговаца, чија штета, претрпљена падом Србије, износи преко пола милијона форината. у Властима, које су имале задатак да мотре на интернирце, издат је налог, да са српским поглавицама не треба поступати као са заробљеницима, али да треба у потаји будно пратити њихово понашање, њихову околину, њихове везе и њихову преписку. Треба осујетити свако споразумевање између поглавица, нарочито њихово споразумевање с Карађорђем. Поштарима је наређено, да сва писма, која стигну на интернирце, предаду полицијским властима, | ове су та писма слале у Грац Бисингену, а он их је до| стављао у Беч барону Хагеру. Највише је писама стизало Карађорђу и одмах за њим Младену Миловановићу. Осим писама на директну адресу, у стизала су писма поглавицама и другим, заобилазним путевима. Градачки поштански контролор ухватио је једно писмо за Карађорђа у прилогу другога писма, управљеног једном градачком трговцу и добивеног из Ердеља. Лука Лазаревић из Јуденбурга послао је два писма у Брук на адресу гостионичара Шилхера, но која су у ствари била упућена Младену Миловановићу, који је код Шилхера становао. Сва писма, која су стизала интернираним поглавицама и која су они слали, преведена су у Бечу на немачки и проучена је њихова садржина, па су онда запечаћена и враћена у Грац, да се преко поште уруче адресатима као да су тек тада приспела. Сва су писма пронађена као недужне садржине сем два, Једно је било писмо Лазара Тодоровића из Јуденбурга, управљено бечком трговцу Вулко, јер се из тог писма видело, да интернирци стоје у тајној вези са руским архимандритом Спиридоном Филиповићем, а друго писмо Младена Миловановића, којим је позивао Милоша Урошевића, земунског трговца, да дође к њему у Брук ради неких важних послова. Ово писмо протурио је Младен до Урошевића преко свога