Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja, S. 199

194 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Један по један, потврдише ријеч Аустралину. Када дође ред на други приједлог, поп рече: = Да напишемо прошеније на, Цетиње. Аустралија одговори: | ;

= То ми није зазорно, али знам да није од вајде. Откуд да они сираци озго поклањају звона“ Да их сами не покрадоше по дубровачкој држави, кад су се били са Французом, — што нека. им је просто! — жље би и њима ђе звонило!

„Диже се смијех и мало препирке, али се на крају сложише поново са Аустралијом.

Онда поп Арон рече:

— Да пишемо прошеније Мијајлу Милошеву, књазу од Србије.

— То! То! заграјаше сви и поп Арон „сочини прошеније , у коме су, међу осталим украсним парекама, биле и ове: „како су од дивног гласа старога звона често суве умиленија долазиле на очи народу православном из Џетковице и окресности — како је земља Орбија мати свима Орбима“...

То је прошеније отправљено око Ускрса, а ново звоно из Србије дође пред Госпојину, п на њен дан први пут вапоја салву божју на бокељском вису.

“

а виле