Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

198 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

Сутрадан, стари, у стајаћем руху, сиђе к ватри и смјеста нареди Антуну да осамари мазгу, па. пошто испи ракију, само рече:

= Одох до града!

Браћа разумјеше да иде да распита ва. Билу, али кад се увече врати, не могоше познати какве је воље, нити једном ријечју помену гдје је био. ни шта, је радио.

Четири дана работаху у винограду сва тројице. заједно, по вас дан, а капитан не помену женидбе. Мијо га погледаше испод ока, па би се мрштио. Чак једном шапну брату: „Чекаће за дуго другу. светога ми Мијата!“

На освитак недјеље, Иван пробуди старијег сина. Два брата спаваху заједно, у куту, према огњишту. Стари држаше у руци стакло ракије, па. пробуди и запоји Мијата. -

= Што то, ћаћа“ пита син.

Отац га запита шапатом:

— Остајеш ли при томе; За Билуг

Мијат сједе.

— Е— ја! Да! По вољи ми је!

На то, стари извади иза појаса модар рубац. раздријеши рогаљ и чворастим прстима извади златан прстен и дукат.

— Ово је све покојне ти матере, Бог јој душу помиловаво!

— Бог јој душу помиловао! понови Мијат.

— Дакле, да буде свадба о јесени,

— Па може! прихвати Мијат и стаде се брво облачити,.. Тамо о Јучину! Одох да осамарим дуку!

Антун спаваше дубоко. Голобрад и благих црта, изгледаше као дјевојка. Отац га посматраше њежним погледом, па га помилова, нашта момче окрете главу, а стари поднесе му ракију под нос. па му покропи усне и отиде смијући се...

Врати се капитан у мрак, добро напит. Чим одјаха, започе, клатећи се;

= Е нека нам буде срећна млада домаћица! Твоја Бакра! Исуса ми! Ја ћу је тако звати, а те

и и