Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ОШКОПАЦ И БИЛА. 278

вјек њеки, Ошкопад, који се још у младости продао ђаволу! Ошкоп је, вели, имао жену и деветоро дјеце; жена, је била богомољна, па и дјецу подигла у богомољетву, и они су се једнако Богу молили да Ошкопа, отргне од ђавола и да га обрати на прави пут! Али се Ошкоп не обрну Богу, јер му ђаво бјеше обрекао дуг вијек, изобиље и весело срце! Тада Бог узе к себи жену и све деветоро дјеце, редом! Тада се сотона приказа Ошкопцу и рече му: — „Побратиме, сад смо истом право своји! Ти си ми душу продао, али нијеси запечатио, а сад је ред да уговор запечатимо, ако желиш да јоште живиш! Јер, треба да знаш, да је твоме правоме животу крај, опоме што ти га је Бог намијенио, а ја га могу продужити, али само под уговором да ти узмем ноге, јер здраве ноге могле би те одвести ка цркви и покајању! Дакле, ако хоћеш да живиш, мораш умочити прет у своју крв и притиснути овдје!" — И нечастиви показа му исписану хартију. Ошкопад рече: — „Дај ми једну ноћ, да размислим.“ Ђаво му је даде. Те ноћи јавише се Ошкопцу његова жена и његово деветоро дјеце и стадоше га молити да не слуша сотопу, те да дође к њима. Али Ошкопчево срце бјеше одрвенило, те у зору, кад се сотопа опет јави, расјече длан и крвљу запечати уговор! М опога часа узеше му се обје ноге. А тај Ошкопад има лисата пса, за кога се мољаше нечастивом, да и њему дода вијека! А ђаво разглави псу вилице и задахну га својим дахом, те од тога часа лас поче разумијевати људски говор. Још рече Ошкопац сотони: — „Побратиме, имам добра друга у селу Миљевцу, Пуздрака, ти га знаш! Учини и љега дуговјечна, па било под коју цијелу!“ Оотопа се насмија и рече: „Пуздрак је мој, одавна и потврдо као и ти! Живјеће! Само ће се савијати, као гудало, јер сам му ставио црвића у хрптеницу!“ Отада се љих тројица, сотона, Ошкоп и Пуздрак, не раздвајаху и чине селу зла свакојака!...

Побратими су знали за то причање и чешће су због тога сејирили. Поњеки пролазник чуо би