Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

204 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

оваки разговор: — „Капитане, повнајеш ли тога, лупежа што пролази; Капитан штекне. „Добро је. памтимо га!“ вели Ошкоп или Пуздрак, а уплашени Загорац граби даље, крстећи се. Затрњачки парох, фратар фра-Анђел, који је мрзио све што му д0носи бригу, или одговорност, бјеше људина од педевет година, сав срастао у салу, те је с муком могао одслужити мису, а обамирао би кад би нозио гричешће каквом болеснику. Коњ фра-Анђелов бјеше такође грдосија. Елем, фра-Анђелу додијаше гапиткивања и наговијести о ђаволским старцима; 0(0бито досадни бјеху намјерници из даљних крајева. Наиђе њеки, заиште благослов, па отуд — одоврд, дође на питање: — „Ма је ли истина, по Богу оче, да у вашем селу има човјек који другује са 20тоном Веле, не растаје се!“ — Фратар одговараше обично: „Ма, је ли истина овог је ли истина оног Као да сам ја онај, овго, свезнајући! Ове може би“ ти! — Вагорад је много покоран фратру, али је сваки и „ошкопац“, те одговараху: — „Ма, добри мој оче, ако ти не знаш, ко ће онда знати! А, најпослије, што сав свијет каже, мора бити истина! А добро није да се онај налави у Затрнцима, — добро није ни за сав крај, а камо ли за ваше село! — „Па добро, шта могу ја!“ измаче се једном неопревном фратру. — „Како, шта можеш!; А имаш велике молитве, које изгоне ђавола!2 Стари су фратри то радили!“ — Отада фра-Анђел постаде опрезнији и проучи у великом Требнику обред „егзорцизма. Мука, је само што тај обред треба вршити у дому, гдје се зли дух настанио, а „Вра“ се држао оне поруке: „Бој се Бога, али и онога који се Бога не боји! Најпослије, довна фратар да се њеки парохијани спремају да га туже црквеној власти, те се одлучи да њешто покуша и, једнога јутра прије сунца, тури под једно пазухо Требник, под друго штит од сунца, па се упути ка Ошкопцу. Ишао је споро а у себи рече: „Сељаци ће се сад чудити и питати се: Куда. ће фра-Анђел без шакриштана (дрквењака) И. дописта, Затрнчани, који га видјеше. чуђаху се и

5 ПЛАТА ИН