Jugoslovenski Rotar

Novosadski Rotary Club izgubio je u bratu Mayoru svoga osnivača i jednog od najrevnosnijih svojih članova: frekvencija njegovih prisustvovanja na klupskim sastancima nikad nije bila niža od os %. Osim toga, za ovih pet godina, od kako je klub osnovan, održao je čitav niz predavanja iz svoga zvanja, često učestvovao u raznim diskusijama, oduševljavao se i čvrsto radio na svakoj akciji koju je klub pokretao. Medjutim, njegov najveći uspeh bio је zabelezen i nagradjen na poznatom konkursu Rotary Club-a Graz, kada su njegovi odgovori, na pitanje: ,,Zasto sam rotar“ — nagradjeni I. i II. nagradom, čime je nesumnjivo učinjena čast ne samo novosadskom, nego i svima ostalim klubovima u Jugoslaviji.

Brat Mayor sahranjen Je u Novom Sadu 3. marta o. g. uz veliko učešće gradjana, pretstavnik kulturno-prosvetnih društava, u kojima je saradjivao, civilnih vlasti ı svoje braće rotara. — U ime kluba oprostio se s pokojnikom brat Julije Krajačević.

Xx

ČEHOSLOVAČKA — 66.DISTRIKT ROTARY INTERNATIONAL

MORAVSKA OSTRAVA, gde će se odrzati VIII. konferenca 66. distrikta R.I. dne 17., 18. i 19. maja 1935.

Razmisljamo | о idejama-vodilicama rotarskog pokreta i konsekvencama o njihovu praktičnom provadjanju, uvidjamo da se nije moglo u današnje vreme izabrati prikladnijega kraja za godišnju distriktnu konferenciju nego je to Moravska Ostrava. Posledice teške gospodarske krize opažaju se u Ostravskoj u većoj meri ı pokazuju, kako kriza baca svoj refleks na sav državni ustroj time što teško šteti produkciji i trgovini. Naravno je da tako kompliciran, a ipak promišljeno sastavljen ustroj vrlo osetljivo reagira na njihaje svetovne konjunkture, a ako Je Jedanput pomaknut iz ravnovesja, samo polako ı ne bez osetljivih potresljaja zadje opet na pravu stazu.

Ostravsko-karvinski revir nije samo veliko skladište ugljena u republici nego i skladište velikih inozemskih preduzeća, te je tako ujedno sa svojim dugogodišnjim vezama najbolji propagator naše domovine u tudjini.

Pogledajmo malo u statistiku toga kraja: Moravsk4 Ostrava je sa svojim 125.000 stanovnika po veličini treći grad u republici. Ostravska (čime mislimo ostravsko-karvinski revir s okolicom) ima ukupno 435.100 stanovnika. Ostravska je središte glavnoga revira uglevlja u republici. U prometu bejaše godine 1929.:

37 јата s produkcijom 12,560.00 tona, то јата koksovom produkcijom 3,113.000 tona, 4 briketarne s produkcijom 197.000 tona, 14 električnih centrala s produkcijom 382,139.000 KWh. Cinovnika i radnika bilo је 46.424.

God. 1934 bilo je u prometu: 32 rudnika premoga s produkcijom 7,504.000 tona, 10 rudnika koksa s produkcijom 1,291.000 tona, s briketarna s produkcijom 362.oco tona, та elektr. centrala s produkcijom 347,840o.ooo K Wh. Činovnika i radnika bejaše 33.325.

Iz tih se brojeva razvidja, kako je kriza zahvatila naš kraj.

16