Jugoslovenski Rotar

Rotari cene i poštuju ono, što su nasledili od ranijih generacija, ali ne zaboravljaju pri tom na svoje dužnosti ni prema onima, koji imaju tek da dođu. Najveće blago svakog naroda je njegova mladež, jer deca od danas, to su ljudi od sutra. Metode, kako ćemo služiti mladeži, su mnogobrojne, neke po svojoj zamisli originalni produkt Rotarstva, druge idu već utrtim tragovima. Delatnost R. I. na tom polju poznata je i priznata. Ali nije samo važno, kako ćemo mladež vaspitati, nego je mnogo važnije, kako će mladež i našto upotrebiti svoje slobodno vreme izvan škole. Što znači za čoveka najveći uspeh u poslu, ako nije u mladosti naučio, kako da uživa plodove svog rada i uspeha?

Jedan od puteva, kojim svaki Rotar razvija svoj individualitet, jest da sačuva u sebi dušu — dečaka. Duboko u sreu svakog dobrog druga naći ćemo dečaka, čiji je pogled na svet nepokvaren i pun divljenja. S godinama lako se dogodi, da taj dečak bude istisnut iz srca i žalostan je dan za svakog, kad mora da kaže, da je dečak nestao u njemu.

R. 1. posvećuje oduvek osobitu brigu za sakatu decu, a rad na tom polju je u stalnom porastu, dok su rezultati tog rada od ogromne ekonomske i socijalne važnosti. Danas postoji internacionalno društvo za sakatu decu, a treba podvući, da je ova velika tekovina za celo čovečanstvo potekla iz Rotarskih redova. Ovo je društvo održalo dva međunarodna sastanka, a na drugom bilo je već zastupljeno devetnaest nacija. Napredak društva opravdava nadu, da će doći vreme, kad neće biti nijednog sakatog deteta više sem u slučajevima, gdje je i sva lekarska znanost nemoćna.

Rotarski pokret, koji se pred kratki niz godina zadovoljio s time, da okupi malu grupu ljudi raznih vera i političkih partija, davno je već prerastao svoje prve dečje haljinice. Proširio se toliko, da s pravom možemo verovati, da će s vremenom postati faktor od presudnog uticaja u svetu. Produži li u sledećoj četvrti ovog stoleća s jednakim moralnim i materijalnim uspesima, možemo s pravom reći, da će pretstavljati jednu od najvećih i najačih sila za međunarodno prijateljstvo i zbliženje.

O samom rotarskom pokretu mnogo se govorilo i pisalo i danas ie gotovo sve rečeno, što je trebalo da se o tom kaže. Ali je ostalo mnogo i mnogo tog, što treba da se još uradi. R. I. nalazi jaki potstrek za svoj budući rad u činjenici, da se njegovi prijatelji ne nalaze samo u vlastitim redovima, niti samo u jednom narodu. Muževi i žene svih klasa iz svih krajeva sveta opetovano su izrazili svoje udivljenje prema samom pokretu i brzini, kojom se pokret širi. Najprominentnije ličnosti današnjice odali su svoje poštovanje i priznanje R. I., pa autor pominje i citira izjave, što su ih dali —- medu ostalima — Thedore Roosevelt, Woodrow Wilson, Siamski kralj, prine Ljesato Tokugava, Ramsay MacDonald, počiv. belgijski kralj Albert, Mussolini, i mnogi drugi iz svih krajeva sveta.

Pretsednik Franklin Roosevelt pozdravio je distriktnu konferenciju u Shenectady N. Y. ovom poslanicom: »Zamisljam Rotary kao seriju koncentričnih kružnica; polazeći od najmanjeg prema najvećem krugu,

11