Jugoslovenski Rotar

smatram Rotary kao komunalnu, nacionalnu i međunarodnu silu. U žarištu vidim R. I. kao stvarajuću snagu, od neizmerne važnosti za razvoj građanske i međunarodne svesti. Današnjem je svetu preko potreban rotarski duh izmirenja. Zalažući se za poštenje, čestitost u radu i zvanju, pravni poredak, pravičnost, za prava i dužnosti građana, prema društvu i društva prema pojedincu, ja gledam u R. I. moćni faktor stabilizacije, određen da u ovom nestalnom svetu osigura opšte razumevanje i mirne odnose među ljudima i narodima.«

Prošlo je trideset godina, otkad se prvi put sastala šačica ljudi, pod imenom Rotara. To je dugačko razdoblje u životu pojedinca, ali vrlo kratko u životu jednog socijalnog pokreta. Rotary je još uvek u dobi svog detinstva. Još smo uvek na stepenu eksperimentisanja; ispitujemo nove dubine, istražujemo nova polja. Možda do ovog časa nismo pravo upoznali ni sami sebe, a možda nije dosad ni kucnuo naš pravi, odsudni čas. Nikad ali nismo postali malodušni i treba da stalno idemo napred!

Davno pre rodendana R. I. u 1905 godini našega Gospoda, davno pre vremena, koje je okarakterisano kao »Rotarski vek«, уеб је росео da se stvara Rotary. Prosveta je vekovima rasla i Sirila Svoje svetlo nasred haosa. Rujna je zora ustupila svoje mesto svetlosti dana. Nepoverenje je ustuknulo pred svemo¢i razumevanja.

A Rotari neka i u buduée zauvek ostanu ambasadori dobre volje pred onim moénima i onim najmanjima, bogatim i siromasima, kod svih rasa i naroda, sledbenika svih religija i članova svih političkih partija. Budni stražari trpeljivosti, snošljivosti, pravde, društvenosti, dobrih susedskih odnosa i prijateljstva među stanovnicima ove malene, tesne kugle zemaljske — pa ipak najboljeg sveta, što ga poznamo.

U času, kad je knjiga izašla iz štampe, nalazio se pisac na putu po dalekim tropskim vodama. I odanle — daleko ispod ekvatora — šalje svoje pozdrave srazmerno maloj rotarskoj porodici i onom neizmerno većem broju ljudi, koji su Rotari samo u duši i po srcu.

>= = ~

Osećam, da i uz najbolju volju nisam ni približno uspeo, da u ovom prikazu reproduciram ma i jedan deo one lepote i dubokih misli, što se nalaze u knjizi Paula P. Harrisa. Zamislite čednog diletanta, kome su utisnuli u ruke skupocene Stradivarijeve gusle sa zadaćom, da na njima pred odličnim auditorijem odsvira znamenitu kompoziciju velikog majstora. Znamo već unapred, kako će ispasti ovakov pokušaj. Upravo je tako i sa mnom, pa mislim da ćete me razumeti i — nadam se oprostiti moju smelost.

12