Jugoslovenski Rotar

Sistem, koji bih ja predložio i za koji mislim da bi ga naši klubovi trebali da prihvate sastojao bi se u ovim osnovnim načelima:

1) Za vreme ferija trebalo bi bezuslovno odvesti Omladinu u prirodu. Tamo joj dati novu školu rada, nov život. Tamo je pustiti da se do mile volje naigra, naraduje i proveseli, ali uvek u jednom sistematskom smišljenom radu i stvaranju.

2) U toj bogatoj, raskošnoj i veseloj prirodi jačati omladinu: zdravstveno, duhovno moralno, nacionalno i socijalno.

3) U toj novoj školi u tim letovalištima, taborima, kolonijama, nazovimo ih kako hoćemo, potruditi se da Omladina što bolje upozna prirodu, da je što više zavoli, i da je uvek veliča. Takvim našim radom, ona bi brzo osetila neocenjive koristi koje nam je stvaralac sveta pružio, osetila bi lepotu svežega zraka, blagoslov šumskoga povetarca, čistoću planinske rečice, bistroga jezera, kolorit i veličinu mora, toga kolosa, bogatog i mističnog.

Takvim radom u toj novoj školi, u prirodi, mi bismo za kratko vreme videli, da je omladinac postao veseliji i vedriji, da je postao otporniji za posao, da je društveniji, da voli rad, da voli svoje bližnje, da se za njihovo dobro hoće da žrtvuje, jednom reči, videli bismo Omladinea sa kojim bi se ponosio i roditelj i vaspitač i celo društvo.

A kako bismo sve to postigli?

Postigli bismo ako bi cela ta grupa Omladinaca u toj novoj školi zamenila svoj dotadanji način života, provađan za vreme leta u gradu, u zatvorenim i nehigijenskim prostorima, često puta provađan u velikoj prašini, u zadahu i u mnogim drugim nehigijenskim uslovima — sa životom pod šatorima, kraj kakve reke i jezera, u zelenilu, na lepoj i čistoj livadi blizu kakve šumice, planine i tome slično.

Ako bi cela ta grupa zbacila sa sebe teško i nepraktično odelo i obuću, pa ostala naga do pojasa i bosa za celo vreme svoga letovanja, a ići go i bos po mekanoj i svežoj travi, po suncu i svežem zraku zaista je to vrlo prijatno i korisno po zdravlje.

Postigli bismo veliki uspeh ako bismo, tako izvučenu iz grada Omladinu, tako oslobođenu mnogih stega, predali u ruke dobrim vaspitačima, dobrim ljudima i spremnim roditeljima, da je jačaju, izrađuju i vaspitavaju u velikoj i veličanstvenoj prirodi za vreme njenoga odmora — Za vreme đačkih ferija. |

Lepu sliku ovog: načina života rada i vaspitanja, dao nam je D-r Rolije u svojim sunčanim školama, a D-r Kramer u svojoj vazdušnoj školi, a još lepšu sliku dali su nam naši Sokoli u svojim poznatim taborima. Oni su došli do neverovatno korisnih zaključaka, o kojima moramo povesti računa i iskoristiti ih kadgod se može.

Oni su utvrdili da su vazduh i sunce najmoćnije tonično i rekonstruktivno sredstvo za jačanje i uvećavanje životne snage organizma; da je cirkulacija krvi brža i korisnija, da nastaje mnogo aktivniji razvoj muskularnog sistema i procvat celog organizma. Opaljena koža opire se raznim lišajevima, čirevima ekcemima, i drugim bolestima kože. Na koži koje sunce pozlati, rane, ma kakve bile, zaceljuju vanrednom brzinom, i nikada se ne gnoje. Deca, u početku anemično bleda, znatno se popravljaju; aktivnost njihovog tela i duha znatno oživljava, a opšte sta-

58