Jugoslovenski Rotar

У спољној трговинској политици постављен је крајње неекономски принцип аутархије. Доскорашњи идеал слободне привредне делатности и слободног промета капитала и робе постепено се губи, да би уступио место новим идејама привредне аутархије и дириговане привреде. Да наведемо само два примера из којих ће се видети, докле се иде у аутархији и у дириговању привреде и промета уопште. У једном швајцарском кантону позван је. недавно на одговор један молер, што се је усудио, да У другом, суседном кантону молује једну кућу. Други пример: Немачка је првог децембра прошле године донела закон којим прописује смртну казну за све оне, који не пријаве свој посед страних девиза било у земљи или у иностранству и који се усуде да пренесу преко границе већу своту немачких марака од прописане.

У овоме новоме режиму привредне политике уведени су у СПОљНнО-трговинској политици најразноврснији системи са клиринзима, контингентима, преференцијалима, компензацијама, монополима, контролом девиза и т. д., и т. д. Уведене су дакле мере, које по своме циљу и ефекту потсећају на застарелу примитивну трампу добара, и прописане су врло строге санкције, које све скупа страховито отежавају и спутавају размену свих економских добара. Ово т.зв, планско, a У основи крајње неекономско ороганизовање трговине и финансирања постаје из године у годину компликованије и изазива велики поремећај у међународној трговини. Наравно да су ове мере изазвале и измену самога облика пословања, начина производње, одређивања цена робе па и саме расподеле робе међу интересенте. Из свих тих разлога постоји велика несигурност у привредним редовима и велика нестабилност у пословању. Последице овзквог стања су, да су се све земље почеле утркивати са најразноврснијим репресалијама и мерама у циљу заштите своје привреде.

Овакво стање створило је међу економистима и привредницима велику подвојеност. На једној страни видимо поборнике нових метода аутархије и дириговане привреде, који су успели да наметну готово целом свету своје идеје. Међу њима налази се велики број врло познатих економских ауторитета, који су до скора били чувени заступници идеје привредне слободе. На другој страни налазе се поборници либералног система који тврде, да развитак и напредак привреде свих народа лежи само у слободи размене економских добара и у слободи промета. На тој страни налазе се у главном претставници демократских народа, који врло убедљиво предочавају све зле последице данашњег начина трговине и финансирања. Вероватно је, да ће борба и убеђивање једне и друге стране још дуже потрајати поред свих гласова који се у штампи чују после девалвације у Француској и у другим земљама о поступној ликвидацији данашњег протекционистичког система, о постепеном укидању преференцијала и контингената, о стабилизацији новца и т. д. Све ове вести и намере сматрају се, бар За сад, као преурањене, јер и ако на једној страни извесне земље почињу постепено са инаугурисањелм. либералније привредне политике, на другој страни један од највећих увозника аграрних про-