Jugoslovenski Rotar

Pardubica. Gost nerotar Pacovsky prvi potpretsednik Opétine govorio je o mameravanoj adaptaciji mesnog kupalila i o mogućnosfi spajanja zimskog sa letnjim kupatilom. |

Vaclav Rudi (Mlada Boleslava)

• Slavko Siriščević ITALIJANSKO ROTARSTVO (R. K. Beograd)

Ifalijansko rofarsivo, zivof klubova naše braće na apeninskom poluosirvu, njihova borba i rad, uspesi i nedaće, nevolje i radosfi, sve fo mora da nas u najvećoj meri inferesuje iz veoma mnogo razloga. U prvom redu svakojako već i zalo Sto je italijansko rotarstvo slarije i veće od našega, ali ne manje i zbog foga sto је ono u našem najbližem susedsivu, u jednoj zemlji koja, do pre kralkog vremena, nije nam politički bila sklona pa je naš međusobni odnos bio u foliko delikatniji. Medutim blagodareći baš fom međusobnom susetskom odnosu naéih rofarslava, a poglavito blagodareci naporima najistaknufijih naših i italijanskih rofara, i taj se politički odnos ne samo znalno popravio, nego je poslao prijaleljski, gotovo bih rekao rotarski.

НаПјапзко je rotarstvo, prema pisanju njegove jedne odlične revije „II Rotary” (ima i druga revija „La realfa” koja služi za objavljivanje rotarskih radova), doživelo u prošloj godini dosta peripefija i imalo i fežih časova, ali je s vremena na vreme i sunce zasjalo i ozarilo rofarska srca.

Jedan od najfezih momenata za НаПјапзко rofarsivo bilo je kritično doba sukoba njihove zemlje sa Abisinijom, kada je najveći deo sveta gledao na sve НаПјапе, ра ! па njihove rotare, prekim okom ili bar sa izvesnim перомегепјет.

Dok je takav položaj ilalijanskog rolarsfva bio u odnosu na inostranstvo, mada to nigde nije pisalo, iz raznih simptoma vidi se da je ono tesku krizu preživljavalo i u samoj zemlji. Svakojako, za svakoga čoveka je jasno, da je jednoj uslanovi kojoj je mir i bratstvo medu narodima osnovni cilj, moralo bifi vrlo leško dovesti u vezu te ciljeve sa osvajačkim namerama zemlje kojoj pripada, a koja se već fako dugi niz godina nalazi u jednom sfalnom stavu borbenosti, naoružanja i koja je konačno i Zagazila u rat.

Može se zamisliti da ni zvanični krugovi nisu u poéetku mogli da sa punim poverenjem gledaju na jednu fakovu ustanovu, koja je po svojim pravilima stajala u suprotnosti sa naukom ij fežnjama nove, fašisličke Italije.

U reiko još kojoj zemlji, sem valjda Japana, Nemačke i donekle Španije, da su se našli pioniri mira i bratstva u lako izuzefno feškom položaju i fo, kao šfo rekoh, i vani i unufra.

No, mora se priznali, da su italijenski rotari umeli da se majsforski izvuku iz ovakve krajnje neprijatne situacije. Da je stvarno tako, najbolji je dokaz taj da ifalijansko rotarstvo za ovo najteze vreme, ne samo Sto nije nazadovalo, ili éak propalo, nego je još napredovalo i u svoje redove primilo najistaknutije italijanske drzavnike i vojskovode. -

Та Sto su mogli u ovakovom polozaju da italijanski rotari rade, sem da sleduju pozivu njihovog srca i njihovih Patriotskih oseéaja, i da svojim radom, u zemlji i na strani, brane stvar svoje domovine, i da je Sto više opravdaju?

| tu se mora ifalijanskim rotarima одаћ priznanje. Taj su zadatak oni odlično izveli. Čovek ostaje prosto frapiran veštinom izlaganja i moći ubeđivanja jednog od najgovorljivijih italijanskih rotara, može se skoro reći duše i mozga ifalijanskog rotarstva, milanskog advokata Achile Bossi-a. On je u svojoj sada već čuvenoj brošuri: „Beleške jednog lfalijana o abisinskom pitanju” umeo foliko da osvoji svojom logikom i argumentima čitaoce da je italijansko rotarstvo na raéun toga

32