Jugoslovenski Rotar

мена наука ствара свет узајамне зависности, али национализам га пргтвард у поприште борбе. Фактички ствари стоје тако да је свет привредна и пословна заједница, али сад настаје питање о томе како да се претвори овај од свију при-нати факат у општенародко узајамно разумевање. | i

Усред света који се налази у каотичком стању појављује се уверење да пут ка миру лежи преко размене привредних и кугтурних добара међу народима, преко узајамне сношљивости и отстрењивања предрасуда путем симпатичнот узајамног разумеBarba. Појава васпитних програма, за одрасле “ омладину, а који имају за циљ да се развије међународно узајамно разумевање и сарадња као основи за светски мир, то је један од оних знакова времена који дају извесне наде. Између многобројних светских група које ступају на ово поље делатности појављује се и Ротарство са снежним и пуним обећања прогрегмом, изграђеним око његовог четвртог циља и који у самом своме имену изражава тај циљ: „Установе (институти) за међународно узајамно разумевање.

ЗАШТО:

На тај начин Ротарство долази до сазнања о неопходној потреби у оквиру светске заједнице, у оквиру заједнице локалне и најзад у оквиру клуба да се нешто учини за интернационално служење. ЈИ сада ротари имају пред собом одређено поље акције да би организовали у својим заједницама јасно изражено просвећено јавно мнење у погледу светских послова.

Свакако то је добро што Ротарство чини овај покушај, јер је оно светска органигсција у брзом порасту и кео тахва не може да буде провинцијална (ограничена). Појава Ротгрства као органа ове светске свести долази у прави час.

Пацуфистичка друштва изгледа да нису способна да ураде посао који треба урадити. Нека од њих располсжу са неким чаробним политичким формулама да би отстразила рат; нека се опет потсмевају рассружању нација; нека су босбено пацифистичка; најтад, ума и таквих која би хтела пргко ноћ да укину национелни суверенитст. Многа cy нестрпљива да дођу до неодгодивих гкција и до брзих и коначних резултата. Ротарство не треба да искује неку секиру зг пропаганду. Оно сасвим једноставно узкма на се вођство да би повукло општу линију у развијању узајамног разумевања и спремно је да стрпељиво чека; оно моли за муУр, не води битку за њега. Установа za међународно споразумевење значи само толико да се ствара једна радна заједница да би проучавала под ауторитетним вођством текуће светске проблеме који траже решење. На тај се начин излази у сусрет светској потреби, даје израза ротарском идеализму и пружа могућност месном Ротари клубу да ргди на једном служсњу у којем он нема такмаца. Питање се поставља овако: не „зашто је потребна уста-' нова (кеститут) за међународно угајемно разумевање:'“, него „Зашто није:

Одлучивши да ће наш клуб предузети мере за стварање сличне установе, ми хоћемо онда да знамо на који ћемо начин успешно радити на томе пољу. |

23