Jugoslovenski Rotar

дишта и прикаже у светлу социјалне етике и општих интереса човечанства везујући их истовремено за место прославе и уткивајући ид у оно што чини културно-привредни значај Сомбора. Полазећи од поставке да су људи у првобитним прастарим културним огњиштима живели у љубави и слози, у међусобним односима били братски одани, искрени и добронамерни, али су услед расељавања дошли у додир једни с другима и том приликом из нагона за самоодржање развила се међу члановима разних матица мржња, што је довело до сукоба, који се граниче са самоуништењем, које нису могли изгладити ни сами творци појединих религија, — предавач долази до појаве ротарске идеје 1905 године у лицу Павла Хариса, оснивача прве ротарске заједнице. Идеја је нагло почела освајати свет, па је допрла и до Сомбора. Сомбор датира још из Х века. Одувек је служио као културни и привредни центар Бачке. Богат зеленилом и оивичен златним класјем он изгледа као какав зачарани гај или крин на врху букета од ружа; госпоствен и достојанствен раскошан у култури духа и стваралачких прегнућа, он се као какав седи владар одмара на плашту својих победа. И данас он служи као центар многих културних делатности, као што је чинио у прошлости; и данас нова стремљења и идеологије налазе прво у њему погодно тло, у њему се рађају, хватају корена а потом почињу се распростирати на ближу и даљу околину. Такав је случај био и са идејом ротарства. Сугерирана од бр. Др. Воје Кујунџића, лекара из Београда, она је у лицу бр. Др. Миленка Петровића, претседника Р. к. Сомбор, нашла одушевљеног приврженика. Он ју је својски ширио почев од 1930 године и у два маха покушавао да је дефинитивно приведе у дело. Међутим као новина она није била још добро ухватила корена, није била сазрела, те стога тек 1937 године полази за руком бр. Ники Радојевићу, асу сомборског трг. сталежа, да окупи све приврженике ове идеје и да доведе до оснивања клуба, који на вечерашњој свечаности и прима повељу о приступању Р. И. Потом се предавач, ради присутне браће неротара, осврће са неколико мисли на систем организације инт. рот. заједнице и на циљеве Ротарства сводећи их све на њихов основни мотив — љубав, као главни агенс моралног делања човековог који је у исто време фундамент целе организације, врховни приндип и животно гесло свих ротара, па завршава позивом да живимо и служимо љубави.

После овог предавања добио је реч бр. Гувернер, Стеван Павловић, који је бираним речима још више прецизирао суштину Ротарства и позвао присутне да тим идејама служе свесрдно и постојано. Затим је изнео значај ове свечаности и честитајући слављеницима пожеливши им много успеха у њиховом даљем раду предао им повеље Р. И.

Претседници Клубова-слављеника захваљују се на лепим жељама и честитању, па по пријему повеље предају бр. Гувернеру леп заједнички поклон као незнатну успомену на ову свечаност. Гувернер дирнут овом пажњом најлепше се захваљује.

Затим су претседници и изасланици суседних Р. клубова браЋа: Живорад Богдановић, Др. Андра Николић, Милутин „Рајковић,

20