Jugoslovenski Rotar

Др. Узелац Прокопије, Максимовић, Рот. Максо Боснић, Др. Нестор Тодоровић, Велизар Супут, Иво Матица и др. честитали славље, испоручили поздраве и предали своје поклоне. Нарочито су запажени поздравни говори бр. Др. Узелца и разјашњење симболике поклона Р. к. Сл. Брод — куле светиље — од стране бр. Максе Боснића.

На завршетку ових поздравних говора узима реч бр. Др. Воја Кујунџић, нестор југословенског Ротарства, и честитајући славље излаже укратко историјски развој југ. Ротарства, подвлачи да је ова година јубиларна година за ротаре наше државе, јер интензиван рад и развој ротарске идеологије почиње од 1927 године његовим настојањем у Београду; ове године пуни се 10 година од оснивања првог р. к. у Југославији, у току којих је никло још 32 Клуба у разним крајевима и местима. У даљем свом излагању понире у суштину ротарске идеологије и износи користи које ће од Ротарства имати појединци, нације и цело човечанство. Његов говор примљен је врло симпатично и награђен бурним аплаузом.

Претседници Клубова-свечара захвалили су се свима говорницима и узвратили им своје поздраве, а потом им предали своје поклоне.

Потом је секретар Р. К. Сомбор, бр. Ј. Милер, прочитао приспеле честитке из иностранства и од домаћих клубова, па је обнесена торба за невољне у коју је прикупљено 573.— динара, и тиме је завршен званични део састанка. Весело расположење настављено је и трајало до ране зоре.

<= М. Ж. Павловић

510 51

Pitanje podizanja silosa došlo je u našoj zemlji, kako izgleda, u završnu fazu. Prema pisanju dnevnih listova raspisane su već i licitacije za izgradnju silosa u nekim mesfima. U javnosti međufim pokrenuto je u poslednje vreme ponovo pilanje da li su silosi našoj privredi potrebni i da li možda preihodno freba preduzefi druge mere privrednopolitičke prirode u cilju unapređenja poljoprivrede i boljeg unovčenja njenih proizvoda. Kako silosi u našoj zemlji nisu ranije postojali to javnost nije u dovoljnoj meri upoznafa sa zadacima i organizacijom silosa i fo je razlog da u pogledu korisnosti silosa kod nas postoje tako dijametralna mišljenja.

Pitanje podizanja silosa postalo je u našoj zemlji aktuelno pre nekoliko godina kad je izvoz poljoprivrednih proizvoda, naročito žifarica, naišlo na feškoće usled hiperprodukcije, i kada se sa uspehom mogla izvoziti samo kvalitativno ujednačena pšenica a mi fakove nismo imali. Podizanje silosa forsirale su naročito organizacije izvoznika i ekonomski sfručnjaci kao jednu između osfalih privredno-političkih mera u korist našeg poljoprivrednika i frgovinskog bilansa.

| ako je kod Narodne banke još pre oslobođenja i ujedinjena osnovan fond za podizanje anfrpo-a koji danas iznosi neštfo preko 2,600.000 dinara, za podizanje silosa ofvorena je mogućnost tek finansijskim zakonom za 1936/37 god. kad je Minisfru poljoprivrede dafo ovlašćenje da može u cilju podizanja silosa i elevatora u izvoznim cen-