Jugoslovenski Rotar

nje, manipulacija, osiguranje i dr.) smafra se da su veći od froškova uskladištenja u silosima. Silosi vrše čuvanje i uskladistenje robe u velikom te s obzirom na dugu amortizaciju i racionalnost organizacije troSkovi uskladi3tenja su minimalni, 2) silosi pružaju sigurnost od požara, krađe i kvara robe jer postupaju kao brižljiv frgovac s poverenom robom, 3) oni su sabirališta robe u velikim frgovačkim cenfrima gde se roba kupuje ili prodaje. Podaci o uskladišfenim količinama (sumarni za svaku vrstu robe) služe za orienfaciju poslovnog svefa, proizvođača, frgovaca i polrošača, šlo povoljno uliče na formiranje cena jer se ponuda i fražnja može bolje ceniti, 4) jedna od najvažnijih korisnosti koju silosi pruzaju je struéno a pri tome jeftino, jer se radi o velikim koliCinama, sortirane, tipizirane, standardizacije robe, naročito one, namenjene izvozu. Pun uspeh i korist silosa u ovom pogledu dolazi do izražaja u zemljama u kojima preovlađuje sitan posed, neujednačenost proizvodnje i kvalitativne razlike proizvoda kao što je slučaj u poljoprivredi naše zemlje, 5) ne manja korist silosa sastoji se u mogućnosti dobijanja kredita na uskladištenu robu lombardiranjem varanta. Proizvođač nije primoran svoje proizvode da unovči kada mu cena ne konvenira nego lombardovanjem varanfa pozajmljuje novac koji će otplatiti prilikom prodaje robe.

Ovim razlozima rukovodena je i Kraljevska vlada kada je donela odluku o podizanju silosa a svi ekonomski struéni pisci kod nas iznose prednje korisnosti silosa koje se ne mogu sa ekonomsko-nacionalnog gledista sporiti. Poslovanje silosa pretpostavlja medutim dobro izgraden kreditni sistem jer uskladistenje robe u silose bez kreditne organizacije koja ¢e skladisnice lombardovati, samo po sebi ne pruza sve koristi da bi se silosi mogli smatrati jednom od ekonomsko-politiékih mera sa ciljem poboljšanja prilika u poljoprivredi.

Pitanje podizanja silosa u Pefrovgradu izazvalo je u redovima irgovaca diskusiju o tome da li će silos u koliko se podigne bili za trgovinu, narocito Zitarsku, Stetan ili ne. S druge strane pak rašireno je mišljenje da će od silosa najveću korist imati baš žitarska frgovina. Na ovakva pitanja nije lako dati odgovor. Mora se međutim odmah u pocetku naglasiti da Petrovgrad ima sve uslove potrebne za podizanje silosa, jer se nalazi u centru žitarske proizvodnje i trgovine, na plovnom kanalu Begeju i ima pogodne železničke mreže. Isto tako morala bi se znati buduća organizacija poslovanja silosa, da bi se mogao dati precizan odgovor na pilfanje da li će silos biti štetan za žitarsku trgovinu ili ne. Naime da li će silos primati na uskladištenje i izdavali маrante za svaku količinu pšenice ili druge robe ili će pak samo primali određene količine kao minimalne n. pr. 50 ili 100 q. Ukoliko silos bude primao samo određene, veće količine pšenice, manji i srednji poljoprivrednici se silosom neée moéi koristiti jer koligina pSenice koju godišnje prodaju iznosi prosečno manje od 50 odn. 100 q. Ovi poljoprivrednici prodavaće i dalje pšenicu žitarskim trgovcima osim ako se ne udruže i zajednički ne predaju pšenicu u silos za što postoji mala verovatnoéa. Ukoliko silosi budu primali i najmanje neujednačene količine robe po tezZini silosom će se koristifi većina poljoprvrednika. No u fom slučaju će režijski froškovi silosa bifi znatno veći no kod primanja samo većih količina s obzirom na zakonske propise u pogledu

24