Jugoslovenski Rotar

ћам оног димњака централног грејања који је кроз усијане зидове распростирао неиздржну јару. Тада је на свакој седници поднет реферат о звању и основан је 77 Дистрикт у Сарајеву.

На велику радост Милана Манојловића (електрикал енд пауер сервис) и Љубе Милошевића (трговинска настава) лети смо се састајали у Парк хотелу, често напољу усред зеленила где се палио оподелдок да се растерају комарци. Ту је изабран за претседника Стеван Ћирић, а за потпретседника Бранко Петровић. У то доба је приређен наш 250 јубиларни састанак једне мајске вечери на Иришком венцу и диван пут Карађорђем у Венецију.

Buenos Aires

После дугог лутања из локала у локал најзад смо се скрасили у Лојду под управом Владе Белајчића. Символичном ћутању пре вечере (које некако коинцидира са уласком келнера и које је претило да се претвори у неми поздрав супи), Брат Влада је својим уводним речима дао нови смисао, Одбори раде, реферат за рефератом, дневни радови су кондензирани, Паја (мушка мода) био нестрпљив после једанаест сати, а Брања већ четврти пут нестаје иза тешке црвене завесе да би се убрзо поново појавио. Све функционише, не може бити боље, Гаја је запослен и цео његов апарат. Сви памтимо владу Владе, то је било наше Периклово доба, крунисано дистрикном конференцијом у Дубровнику и избором Владе за гувернера...

Код нас га је заменио Милан са енергичним ударцем чекића и појављује се наш вредни Мирко на положају секретара. У присутности презумптивне кумчади и великог аудиторија слушали смо Владине приче о далеком путу преко океана, постали смо центар дистрикта. Југословенски ротар се штампа код Арсе, почиње тако звана кумовска

217