Jugoslovenski Rotar

~

statovaćemo da one stoje diametralno suprotne jedna prema druS9oj obzirom na svrhe i ciljeve štedionica. Koliko je prvom Uredbom bio, čak, njihov opstanak ugrožen, toliko je novim uredbenim izmenama data mogućnost potpunog zadovoljenja svrha i ciljeva štedionica radi kojih se one i osnivaju. Da su postignuti ti lepi uspesi, ima zasluga i Savez gradova Kraljevine Jugoslavije.

Posle te Uredbe imao se propisati i Uzorni pravilnik o poslovanju opštinskih štedionica. I to je sada učinjeno, baš pre nekoliko dana, kada je Ministar trgovine i industrije, u saglasnosti sa Ministrom finansija, a na osnovu §-a 18 Uredbe o opStinskim Stedionicama, propisao Uzorni pravilnik. Taj je Pravilnik objavljen u »Sluzbenim novinama« od 30 oktobra p. g. Po njemu imaju Stedionice da podese svoja pravila (statute) i da prema njima nastave svoja poslovanja. Oyim Pravilnikom definisan je, pre svega, pravni karakter i zadatak ustanova. na koje se on odnosi. Tom prilikom dao je Ministar trgovine i industrije gospodin dr. Ivan Andres izjavu za štampu, u kojoj je istakao da je donošenjem Pravilnika udovoljeno postojećim zakonskim propisima i potrebama pravilnog rada opštinskih štedionica u zemlji; da je na taj način postignuta jednoobraznost u poslovanju sopstvenom i izmedju samih štedionica, a vlastima omogućen potreban pregled i dužna kontrola, kao i lakše donošenje daljih mera u interesu nacionalne štednje, štediša i samih ustanova, čime će se postići, kao što je slučaj i u drugim naprednim zemljama, daleko povoljniji rezultati od dosadašnjih, a na korist pojedinaca, celine i države.

I dnevna štampa u svojim privrednim rubrikama registrovala je donošenje Uredbe o izmenama i propratila 9ša povoljnim komentarom, podvlačeći opštu korist od nje. »Vreme«, od 31 oktobra 1939, pod naslovom »Novim Pravilnikom za opštinske štedionice pruza se ulagacima najveéa sigurnost«, istiée da organizacija štednje pretstavlja jedan od glavnih zadataka naše privredne politike, naročito prikupljanjem i najsitnijih ušteda u narodu putem štedionica, koje ulagačima pružaju i punu sigurnost, jer one smeju plasirati svoje fondove, rezerve i štedne uloge samo u sigurne i likvidne poslove, dakle nikako u spekulativne, bilo u kom pravcu.

ano im je i to u zadatak, da u svom sedištu, ukoliko ne postoji gradska zalagaonica, osnuju svoje zalagaonice i drazbovaonice.

Mi, štedioničari, opravdano se sada nadamo da će sva samoupravna i Javna tela, penzione ustanove, komore, korporacije, fondovske i zaveštajne ustanove poveriti štedionicama, kao sigurnim i likvidnim novčanim zavodima, svoje gotovine na priplod i čuvanje. a da će gradjanstvo svih Sradova i mesta, оде one postoje, napustiti tezaurisanje Sotovina, koje njemu i zajednici donosi samo štete i opasnosti, dok će poverovanjem svojih kapitala štedionicama koristiti i jedni i drugi sebi, gradjanima potrebnim kredita, a potpomoći finansisku politiku svojih gradova, koji, baš sada, imaju da pristupe rešavanju mnogih vitalnih problema modernih varoši, što su to do danas postigli, u oskudici jeftinih duSoročnih investicionih zajmova ,neki gradovi putem svojih štedionica kapitalima njima poverenim, izgradivsi objekte komunalnog, privrednog i opStekorisnog karaktera.

323