Jugoslovenski Rotar

Rotarstvo 1 egoizam

Milan Simić — Predavanje održano u R. C. Bitolj

Svi mi znamo da rotarstvo nije samo u čestim predavanjima, povoljnoj frekvenciji, vrednom sekretaru, ili, ponekom milosrđu, iskrenom drugarstvu ı dobrom raspoloženju posle dobrog jelovnika. — To bi bila samo organizovana 1 prijatna dokolica ljudi od posla i zvanja.

Rotarima je ipak sve ovo potrebno, kao uslovi za ostvarenje njihovih ciljeva, sažeta u četiri ideala, sva u služenju.

Ljudi, kad im se traži, pitaju (makar samo sebe), a šta će dobiti u zamenu? A rotarska četiri cilja, iako sastavljeni od ljudi od posla i zvanja, za ljude od posla i zvanja, odgovoriće na takvo pitanje rečima koje se ne čuju u poslovima: misliti na druge i pomagati ih.

I još jedno pitanje nam se često postavlja, iz radoznalosti i kao iz indiskrecije: pa čime teže u krajnjoj liniji naši ciljevi?

Jedan član rotar, sa dalekog severa Evrope, izazvan poznatom Schawovom žaokom (»Kuda vodi rotarstvo?« — »Na večeru.«), opisujući šta se dobija rotarstvom, u razgovorima među članovima, u kratkim referatima i predavanjima, u čitanju izveštaja drugih klubova, kaže: svaki od nas time zapaljuje sveću svoga znanja i iskustva. To ga, nastavlja dalje taj brat, potseća na prvi Božić njegova detinjstva. Jedini božićni poklon koji su deca dobila bila je sveća. A kad su deca, okupljena na Badnji-dan, zapalila svako svoju sveću, njihova mala sobica postala je sjajna i široka, a njihove oči svetle i pune radosti.')

Sličan, t. jJ. opisan odgovor o rotarstvu, dobili smo i mi u našem klubu pre dve godine, prilikom posete našeg tadanjeg guvernera, koji nam je ispričao ovo: u jednoj devojačkoj školi dat je bio zadatak na času crtanja da svaka od učenica nacrta šta bi najviše želela. Svaka je ponešto nacrtala, kako je najbolje znala i umela. Sve sem jedne, koja je ostala zagledana u svoj beo list. Kad je učiteljica zapitala: »A ti, zar ti ništa ne želiš? « Mala je odgovorila: »Ja bih htela da se udam kad рогаstem, a to ne umem da nacrtam.«?)

Jedan od poslednjih pretsednika R. I. Duperrey, obraćajući se u početku svoga mandata, pretsednicima i sekretarima, rekao je: »Ja nisam siguran da je svaki rotar u mogućnosti da da tačnu definiciju rotarstva. Ništa nije teže od poznavanja samoga sebe ...«) |

Mnogi od nas više voli direktan odgovor i više je zadovoljan kad ga dobije i konkretnog.

Naš pokret se rodio dosta davno, u februaru 1905 i u poznatim okolnostima. Uobičajeno je reći, da je rotarstvo stvoreno za vreme »jedne moralne pustoši« kakva je bila u Čikagu u poslovnom svetu toga doba. Istina je izgleda nešto druga. Našeg osnivača, Paul-a Harris-a, odlučili su, među ostalim razlozima, kao glavni: lična želja za drugarstvom, i želja za što boljim poslovnim dodirom.') — Nije ni čudo, da je delo poslovnog čoveka bilo i zamišljeno za svakodnevnu upotrebu ljudima od posla.

1) Jugoslovenski rotar, novembar 1937, str. 7. ?) Poseta guvernera St. Pavlovića našem klubu 8 III 1938. 2) Jugoslov. rotar, septembar 1937, str. 3.