Jugoslovenski Rotar
Već idućih godina vođstvo R. I. odriče se poslovne osnove i daje rotarskim ciljevima etičko obeležje.)
Danas rotarstvo sa svoja četiri cilja stavlja poslovnim ljudima u zadatak da pre svega unesu više ispravnosti i milosrđa među ljude.
Iznenađuje, na prvi pogled, da oni sa vodećih položaja, t. j. oni koji su uspeli u životu, kreću akciju u korist drugih, jer pokreti za boljim obično potiču sa nižih prečaga društvenih lestvica. Ipak što se žrtve traže od ljudi uspelih u životu ima svoga smisla. Tvorci naših ciljeva verujemo da su pretpostavljali, ili čak i znali, da neki na svome putu ka uspehu nisu uvek imali vremena da se nađu nasamo sa svojim nagonom za dobro. I tako su mnoga dobra dela ostala neispunjena. Sada, kada su ti ljudi uspeli, treba ih potsećati. Ovo treba da bude u toliko lakše, što su ljudi na vodećim položajima prebrinuli mnogu brigu onih, koji se još bore na usputnim etapama ka uspehu. I još naročito stoga, što im baš taj istaknuti položaj daje mogućnosti da učine i više i bolje od drugih.
Da je samo na ovaj obim svedeno rotarstvo, imalo bi razloga da postoji. Kad u svetu postoje udruženja svih vrsta, ima mesta i ovoj našoj zajednici ljudi od ugleda i položaja, koji se na svojim nedeljnim obedima potsećaju na ispravan stav u životu.
A imamo li još i pravo da rotarstvo prestavljamo kao potpuno nov pokret za moralan preporod ljudi?
Na jednoj od naših poslednjih distriktnih konferencija, jedan od predavača, koji je tumačio na svečanoj sednici, moralnu veličinu i snagu naše organizacije, o rotarskom služenju rekao je: »Služi — onako kako želiš da i tebe drugi služi.« — Isus iz Nazareta, pre 2000 godina, rekao je u osnovi istu želju, nešto prostije.)
Našu skromnost i u pogledu dosadanjih rezultata treba da svedemo na običnu meru. Brzi razvitak naše organizacije, dao je mnogo klubova, ali nas nije obogatio i za odgovarajući broj pravih rotara.
»Prijatelji, nama ne treba više klubova, već nam treba boljih rotari klubova.« Ovo su reči Waltera D. Head'a prethodnog pretsednika R. 1.)
Obavezni smo dakle na više i bolje.
Ne izgleda li da se za taj naš novi deo puta putokaz već nalazi u našoj devizi: najviše postiže onaj koji najbolje služi.
U rotarskoj ideologiji, u koliko se ona može upoznati na našim sastancima i kroz naše publikacije. našoj se devizi daje nematerijalno značenje. Ona ostaje, rekli bismo stoga, nešto u senci. Od služenja drugom kao da se ima dobijati u zamenu samo unutrašnja radost ispravnog rada. Radi se samo o etičkom principu lišenom ma kakve koristi ovoga sveta.
Međutim izgleda da se iz ove naše devize mogu izvući i drugi, za svaki dan korisni, a za uspeh rotarstva daleko povoljniji zaključci.
Rotari koji se svih sedam dana u nedelji bave realnostima znaju da nije dovoljno objasniti ljudima moralnost principa ра da ga se ljudi drže i budu potom ispravni.
Ne uspeva to ni veri, ni zakonodavcu, kada narede.
Ni savest ne zadržava čoveka od kriva puta.
Jer čoveka pre svega vodi njegov egoizam.
4) 15) W. Head, Jugoslov. rotar, oktobar 1939, str 161 1 163. 6) Jugoslov. rotar, maj 1938, str. 9°. 7) Jugoslov. rotar, oktobar 1939, str. 165.
79