JUS standardizacija

– priprema prioritetne liste aditiva koji se moraju podvrgnuti kompletnim ispitivanjima, - priprema specifikacije i iđentifikacija čistoće onih aditiva koji su prethodno ispitani i za koje je utvrdjena količina koja se sme uneti u organizam u toku jednog dana, a da ne škodi organizmu.

– provera analitičkih metođa koje će biti korišćene za identifikaciju kao i za kvantitativno ođredjivanje aditiva u poJedinim vrstama hrane,

- priprema predloga za obavezno deklarisanje pojedinih sastavnih delova svakog _ aditiva.

Pored ovoga na jednom od zaseđanja u samom · početku rađa komiteta za aditive usvojeni su i osnovni principi upotrebe aditiva po kojima ovaj komitet radi, a koji se mogu u najkraćim crtama izlcžiti na sleđeći način:

- svi aditivi, bilo da se već koriste ili se njihova upotreba predlaže, moraju biti stalno podvrgavani detaljnom hemijskom i toksikološkom ispitivanju. Posebna pažnja mora se posvećivati uticaju predloženih koiičina na organizam i to kako uticaj dnevnih unosa, tako isto i uticaj eventualnog nagomilavanja i kasnijeg delovanja, - kao prihvatljivi uzimaju se samo oni aditivi koji nemaju štetni uticaj na zdravlje ljudi u količinama koje se smatraju kao maksimalno moguće,

- pre nego što se jedan aditiv uzme u razmatranje mora se utvrđiti tehnološka opravđanost dodavanja istog pojedinom proizvodu. To znači da svaki od aditiva koji je toksikološki ispitan mora dđa ima i tačno odredjenu funkciju u toku izrade ili čuvanja pojeđinog prehrambenog proizvoda. Iz prethodnog se vidi da je predvidjeno nekoliko veoma važnih određbi koje važe

za sve aditive bez obzira kojoj vrsti hrane se dodaju.

Razumljivo je da se svi zahtevi koji dodju Komitetu za aditive ne mogu proveriti u kratkom vremenskom periođu, ·s obzirom da

.su ta ispitivanja obično vrlo duga, zahtevaju mnoga ponavljanja a i dosta su skupa. Sve to govori da je u vezi sa prethodnim neophodno pripremiti prioritetne liste a logično je da sam rađ traje manje više neprekidno jer on predstavlja dđeo brige društva o obezbedjenju kvalitetne i zdrave hrane.

Imajući u vidu sve ove pomenute principe i elemente, Komitet za aditive pomenutih

28

· godine u godinu menja.

medjunarodnih organizacija je sve do sađa poznate supstance (aditive) svrstao u listu aditiva. Svakako đa se sa povećanjem broja ovih substanci vrše i neka razgraničenja pojedinih grupa. Ovđe je važno istaći om najgrublju podelu koja obuhvata najpre tri grupe: A,B, i C. Međjutim prva i zadnja grupa se dele još na po dve podgrupe.

Prva podgrupa iz grupe A (A,) obuhvata aditive za koje su prema sađašfijim mogu Ćnos-

tima izvršena kompletna hemijska ispitivanja kao i toksikološka, što znači đa je za

njih ođredjen i moguć dnevni unos (ADI = Acceptable daily intake). Druga podgrupa iz ove grupe (A„) obuhvata

aditive koji se u prehrambenoj“inđustriji koriste duži niz godđina ali za koje nisu izvršena sva neophodna ispitivanja.

Aditivi svrstani pod B su svi oni za ko= je treba izvršiti detaljna hemijska i toksikološka ispšitivanja. Njih su predložili osnovni komitetš*š Komitet za aditive je o njima điskutovao i svrstao ih u grupu iz koje treba praviti prioritetnu listu za detaljna ispitivanja.

obuhvataju sve štetne po zdrav-

Aditivi svrstani pod C one supstance koje su lje ljudi.

Aditivi svrstani u grupu C„ su supstance koje nisu pogodne zbog negštivnog utjica= Ja na zdravlje kjuđi ili zbog nekih drugih razloga.

Očigledno je da je standđarđizacija aditiva u medjunarodnim okvirima kompleksna i da se ne zaustavlja samo na izrađi liste

o kojoj je bilo reči, već da je to samo početak rađa ovoga komiteta ili tačnije grupa koje taj komittet formira. Treba istaći da se posebna pažnja posvećuje utbvrdjivanju odnosno propisivanju kvaliteta (sastava i osobina) svakog ispitivanog adđitiva. Sve to je obuhvaćeno posebnim prilozima u okviru posebnih standarda. Isto tako i deo koji obuhvata odredjivanje količine, koja se sme uneti u organizam u toOku jednog dana predstavlja sastavni đeo ovog stanđarda ili možđa grupe srođnih standarda, dok se pojedini detalji (kao što je slučaj u nas) nalaze u matičnim standarđima kojima se propisuje kvalitet. Tačnije ne može se ugrađiti neki od aditiva u standđardđ kojim se propisuje kvalitet proizvoda sve dok komitet za aditive ne da svoju saglasnost. Praktično to znači dok ga ovaj Komitet ne uvrsti u SVOju listu i izvrši sva potrebna ispitivanja. Na ovaj način lista aditiva se iz Praktično znači da se ova lista povećava unošenjem novih a&itiva, ali isto takO, na OSnOVU PprVOg Uusvojenog principa Codex-a o neophodnosti